Učesnici montrealske konferencije o očuvanju biodiverziteta usvojili su novi dogovor, koji ima za cilj da se zaustavi uništavanje prirode i započne popravljanje već pričinjene štete. Kanadski ministar za životnu sredinu i klimatske promene Stiven Gilbo ocenio je da se radi o paketu veoma ambicioznih mera.
Jedna od najvažnijih odredbi ovog sporazuma, određuje se da 30 odsto svih kopnenih, vodenih, obalnih i morskih površina bude pod nekim vidom zaštite do 2030. godine, ali i da do tada bar trežina urušenih ekosistema treba da bude u procesu oporavka.
Ovo podrazumeva prikupljanje značajnih finansijskih sredstava, po procenama do 200 milijardi američkih dolara, iz javnih, privatnih i filantropskih izvora. Takođe je potrebno i oko 30 milijardi godišnje pomoći nerazvijenima od strane bogatijih zemalja,kao i smanjivanje subvencija za sve sektore i grane koji nanose štetu prirodi, i preusmeravanje ka održivim granama.
Očekuje se da vlade preduzmu mere kojima će se osigurati da velike kompanije i finansijske institucije prate i podnose izveštaje o svom uticaju na prirodu, da se ponažaju u skladu sa važećim propisima o smanjivanju negativnog uticaja na boidiverzitet i da promovišu održive.alternative.
Od vlada se očekuje da obezbede prisustvo predstavnika starosedelaca i lokalnih zajednica, ženama, mladima, i osobama sa invaliditetom pri donošenju odluka, pristup pravosuđu i informacijama, uz poštovanje njihove kulture, prava na zemlju i tradicionalna saznanja.
Do 2030. godine se očekuje i da se upola smanji sveukupni rizik od opasnih hemikalija i pesticida, kao i angažovanje na eliminisanju zagađenosti plastikom.
Vlade se obavezuju da će svojom politikom, propisima i edukacijom pomagati da se dođe do održive potrošnje, čime bi se smanjio globalni otisak potrošnje i prepolovilo bacanje hrane u svetu.
