Izvešaj o diverzitetu na kanadskoj televiziji, pripremljen za nacionalno TV regulatorno telo, ukazuje da je u poslednjoj deceniji došlo do poboljšanja, ali da i dalje nema dovoljno programa koji predstavljaju osobe sa posebnim potrebama i starosedelačko stanovništvo.
U izveštaju se potencira da se mnogo učenika ankete izjasnilo da je starosedelačko stanovništvo praktično nevidljivo u televizijskim programima. Ukoliko se i pojave, to nikako nije u pozitivnom svetlu, već obično kroz uobičajene, negativno obojene stereotipe.
Za razliku od njih, osobe sa posebnim potrebama su, u onim retkim prilikama kada se pojavljuju, uglavnom prikazane kroz pozitivnu prizmu.
Međutim, kako se ističe, budući da je ispitivanje sprovedeno u Vankuveru, Torontu, Otavi, Montrealu, Kvebek Sitiju i Halifaksu, ovo mišljenje ne treba vrednovati kao stav svih građana Kanade, već pre kao presek onoga što pripadnici različitih grupa vide kao svoj odraz u programima.
Pripadnice ženskih grupa, tako, smatraju da bi trebalo dati više prostora seksizmu u vojsci i nasilju nad ženama starosedelačkog porekla, dok pripadnici etničkih grupa drugačije boje kože sugerišu da bi trebalo izveštavati o rasizmu policajaca uslovima u kojima žive izbeglice iz Sirije
