Nacionalno pedijatrijsko društvo objavilo je protekle sedmice nove smernice kojima podstiče sve u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da kod adolescenata proveravaju da li postoje poremećaji u ishrani.
Pedijatri, porodični lekari i medicinske sestre trebalo bi, tokom rutinskih i drugih pregleda, da provere i dijagnostifikuju poremećaje, koji su se uvećali nakon pandemije.
Budući da raste vreme čekanja na programe lečenja ovih poremećaja, veoma je važna rana dijagnostika, pravovremeno reagovanje i promena navika u ishrani.
Posle gojaznosti i astme, poremećaji u ishrani su treća najčešća hronična bolest u adolescenciji. Autor smernica dr Holi Agostino, direktor programa za poremećaje u ishrani u dečjoj bolnici u Montrealu, upozorava posebno na anoreksiju kod pacijenata koji ne izgledaju previše mršavo.
Ona napominje da među njenim pacijentima ima i gojaznih, tako da kilaža nikako ne treba da bude jedino merilo koje ukazuje na ovu dijagnozu, koja je u suštini psihičkog porekla. Zato, kako se insistira u uputstvu, pri pregledima, treba obratiti posebnu pažnju na simptome poput bola u stomaku, umora ili neregularnosti u menstrualnom ciklusu.
Ukoliko se dijagnostifikuje poremećaj u ishrani, radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti bi trebalo da primenjuju principe porodičnog lečenja, odnosno sagledavanje problema od strane i roditelja i pacijenta, i podsticanje roditelja da preuzmu kontrolu nad hranom i ishranom u svojoj kući. Kao posebno značajna stavka u roditeljskom pristupu naglašava se odvojanje stava prema detetu, od stava prema poremećaju u ishrani.
Takve pacijente treba pratiti i podsticati ih na unos suplemenata u vidu vitamina i minerala, kako bi se sprečile medicinske komplikacije.
Takođe, treba proveravati psihijatrijska stanja ovih pacijenata, kako bi se lečenje usmerilo i u tom pravcu, ukoliko se za tim ukaže potreba.
