Da li je hronični bol priznat od strane sudova
Počev od 2003. godine, hronični bol je trajna nesposobnost na osnovu koje se može ostvariti naknada.
U to vreme Nova Škotska (Nova Scotia) je izuzela hronični bol iz sistema naknade za povrede na radu.
Umesto kompenzacije koja je bi u normalnim uslovima pripadala radniku, osobama koje pate od hroničnog bola bio je omogućen 4-nedeljni funkcionalni oporavak program nakon kojeg dalja kompenzacija nije bila dostupna.
Ljudima koji pate od hroničnog bola zakonom je zagarantovan jednak tretman
Vrhobni sud Kanade je ispitao da li je izuzimanje u Novoj Škotskoj legalno (Workers' Compensation Board) v. Martin; Nova Scotia (Workers' Compensation Board) v. Laseur, SS2003CH 2 SCR 504, 2003 Sch 54 (CanLII).
Nakon ispitivanja sud je zaključio da je ovim sistemom radnicima koji pate od hroničnog bola nametnut različit tretman na osnovu prirode njihove fizičke nesposobnosti. Ovo je predstavljalo nepravednu diskriminaciju na osnovu člana 15 (1) Kanadske povelje o pravu i slobodama.
Sistem je ocenjen kao diskrminatorski. Sud je zaključio da sistem nije odgovarao stvarnoj potrebi i okolnostima povređenih radnika koji su patili od hroničnog bola. Radnici su bili uskraćeni za individualnu procenu njihovih potreba i okolnosti. Povređenim radnicima je bila dostupna samo jednolična limitirana kompenzacija bazirana na njihovim predpostavljenim karakteristikama kao grupe.
Sitem je ignorisao potrebe radnika koji su uprkos tretmanu ostali trajno nesposobni. Sud je držao da ovo negira realnost bola od kojeg su pogođeni radnici patili. Takvim sistemom je ojačana široko prihvaćena negativna predpostavka prisutna među poslodavcima, davaocima kompenzacije i nekim pojedincima iz medicinske profesije. Takođe, takav sistem je unižavao osnovno ljudsko dostojanstvo ljudi koji su patili od hroničnog bola.
Hroničan bol je realan i težak problem
Vredno je pomenuti šta je sud rekao o hroničnom bolu:
Sindrom hroničnog bola i sličnih odnosno povezanih medicinkskih stanja je u proteklim godinama proizašao u jedan od najtežih problema sa kojima se suočavaju sitemi za kompenzaciju radnika u Kanadi i širom sveta. Ne postoji priznata definicija hroničnog bola. Međutim, genrealno je prihvaćeno da je to bol koji traje duže od normalnog vremena potrebnog za oporavak od povrede koja prouzrokuje bol ili je disproporcionalan takvoj povredi, i čije postojanje se pri tom ne može potkrepiti promenama
odnosno objektivnim nalazima na mestu povrede, danas dostupnim medicinskim tehnikama. Bez obzira na nedostatak ovih objektivnih promena nema sumnje da ljudi koji boluju od hroničnog bola pate i da su u bolu, kao i da je nesposobnost koju osećaju stvarna. Mada danas nema jasnog objašnjenja za hronični bol, skorašnja istraživanja na nervnom sistemu ukazuju da je bol možda rezultat patoloških promena u nervnom mehanizmu koji rezultira u dugom trajanju bola jer se nebolni impulsi doživljavaju kao bolni. Veruje se da ovim promenama prethode spoljašnji događaji kaošto su saobraćajne nezgode ali da bol traje deloko izvan noralnog vremena oporavka za događaj kojim je izazvan.
Uprkos realnosti, s obzirom da su ljudi koji pate od hroničnog bola onesposobljeni stanjem koje ne može da bude podržano objektivnim nalazima oni trpe konstantu sumnju da simuliraju bolest kako bi izbegli posao, od strane poslodavaca, organa koji isplaćuju kompenzacije pa čak i nekih lekara.
Činjenica da čak i lekari sumnjaju da se pacijenti koji pate od hroničnog bola samo pretvaraju da bi izbegli posao predstavlja prepreku koja mora biti prebrođena kako bi ljudi koji su povređeni dobili komenzaciju za hronični bol koji trpe.
Nagodbe u slučajevima odštete zbog hroničnog bola nastalog iz povreda u Ontariu
Iako se odluka suda u slučaju Martin odnosi na sistem kompenzacije u Novoj Škotskoj, stavovi izneti u ovoj odluci imaju jednaku težine i u Ontariju.
Odluka priznaje da hroničnom bolu može prethoditi nezgoda. Ovo naravno nije limitirano na nezgode na radu. Saobraćajne nezgode, okliznuća i padovi, kao i druge nezgode takođe mogu rezultirati u hroničnom bolu. Naknada štete za povrede koje rezultiraju u hroničnom bolu u ovim nezgodama se može potraživati u parnicama protiv strane koja je odgovorna za nezgodu.
Parnice za naknadu štete zbog hroničnog bola su primarni put kojim se ostvaruje ta naknada. Još jedan način da se nadokandi izgubljena zarada uzrokovana hroničnim bolom su potraživanja beneficija u slučaju trajne nesposobnosti (long term benefits). Potraživanje ovih beneficija od osiguranja kod kojeg ste osigurani za slučaj trajne nesposobnosti je obavezano ukoliko je povreda prouzrokovana saobraćajnom nezgodom.
Koji su tipovi hroničnog bola
Hroničan bol se može pojaviti u svakom delu tela. Obično zahvata veliku površinu i oseća se duboko. Nauka klasifikuje sindrom hroničnog bola i pojmove bola.
Glavne kategorije hroničnog bola su sledeće:
- Relativno generalizovani sindrom
- Relativno lokalizovani sindrom u predelu glave i vrata
- Bol u leđima, Sekcija 1- Bol u leđima i radikularni sindrom bola
- Bol u leđima, Sekcija 2 - Bol u leđima i radikularni sindrom bola u predelu vrata i gornjih leđa
- Lokalni sindrom gornjih udova i relativno gerenalizovani sidrom gornjih i donjih udova
- Viscelarni i drugi sidromi duplje izuzev bola u leđima i radikularnog bola
- Bol u leđima, Sekcija 3 - Sindrom bola u leđima i radikularnog bola u lumbalnom, sakralnom i trtičnom predelu
- Lokalni sindrom u donjim ekstremitetima
Detalji diagnoze svake od gore navedene kategorije su izloženi u klasifikaciji hroničnog bola.
Naučna klasifikacija pruža nešto što je od interesa za advokate. Naime, međunarodna klasifikacija bolesti ne sadrži kod za simuliranje odnosno pretvaranje da si bolestan da bi izbegao posao. Ovo se tumači na način da određivanje da li se neko pretvara da bi izbegao posao ili ne je na strani prava a ne medicine. Uloga doktora je limitirana na ukazivanje razlika i neslaganja između istorije i kliničkog nalaza.
Hroničan bol nastao iz povreda može biti uzrokovan sledećim:
- Pogoršanim artritisom
- Diskus hernijom
- Prelomom leđnog pršljena
- Mehaničkim bolom u donjim leđima
- Istegnućem mišića
- Vratnom radikulopatijom
- Glavoboljom usled ukočenosti mišića
- Disfunkcijom temporomandibularnog zgloba
Kako dokazati da neko boluje od hroničnog bola
Postoji značajna razlika između medicinskog i pravnog dokazivanja. Medicinski dokaz generalno zahteva naučnu izvesnost. Pravni dokaz se bazira na verovatnoći. Standard za pravni dokaz je važan onda kada medicina nema odgovor zasnovan na nauci. Ova razlika je jako bitna za parnice nastale iz hroničnog bola.
Kako je Vrhovni sud Kanade zaključio jedan od aspekta hroničnog bola je i da postojanje bola nije potkrepljeno objektivnim nalazima na mestu povrede tehnikama dostupnim u savremenoj medicini. Bol je veoma ličan i subjektivni doživaljaj. Ne postoji test koji može da izmeri i lokalizuje bol sa preciznošću. Ovaj nedostatak objektivnih dokaza je ono što uzrokuje da mnogi od ovih slučajeva dospevaju na sud.
Kao rezultat, ono o čemu se najviše spori na sudu je kredibilitet povređenog. Odbrana obično bazira svoj slučaj na razlikama u dokazima.
Razlike mogu biti unutrašnje. Ovo su razlike koje se nalaze u sadržaju dokaza pruženih od strane tužioca. Naime, često je svedočenje tužioca različito od izjava datih lekarima.
Spoljašnja neslaganja su neslaganja gde se dokazi tužioca razlikuju od izjava drugih svedoka. U slučajevima nastalim iz telesnih povreda ovo se najčešće sreće u slučajevima gde je tužilac praćen od strane trećeg lica. Istražitelji unajmljeni od strane tuženog da snime video o tužiocu se pozivaju kao svedoci. Svrha je da se dokaže da tužilac radi stvari ondnosno aktivnosti za koje tvrdi da ne može da radi.
Nepristrasni svedoci su veoma bitni za slučajeve proizišle iz hroničnog bola. Komšije, prijatlji, kao i kolege mogu da pruže dokaze u vezi sa životnim stilom tužioca kao i njegovim ograničenjima. Ovi dokazi mogu da ublaže greške napravljene tokom svedočenja tužioca. Takođe, mogu da dodaju veru u kredibilitet tužioca.
Postoje neke stvari koje tužilac može da učini kako bi povećao verodostojnost svog zahteva:
- Da izbegava preuveličavanje bola
- Da se prilikom davanja iskaza drži činjenica, odnosno da iskazi nisu polemički
- Da vodi redovan dnevnik kako bi se kasnije lakše setio činjenica
- Da ide na tretmane i rehabilitaciju koji mu koriste
- Da ne zanemaruje preporuke lekara da pokuša da se vrati na posao, ukoliko za to nema dobar razlog
- Da pozove na suđenje svedoke, nestručnjake, koji će pružiti dokaze o njegovim funkcionalnim ograničenjima u svakodnevnom životu
- Da koristi fotografije kao dokaze kako bi ilustrovao promene u načinu života pre i posle nezgode
- Da pozove najmanje jednog doktora sa ekspertizom iz hroničnog bola kao svedoka na sućenje
Koji su tretmani za hroničan bol
Mnoge bolnice u Ontariu imaju programe za lečenje hroničnog bola. Korist ovih programa je u tome što pružaju širok spektar tretmana. Tretmani su nekada grupni. Širok pristup u lečenju hroničnog bola pruža efektniji tretman nego samo lekovi protiv bolova.
Takav tretman povećava šanse za izlečenje. Cilj je da se osoba koja pati od hroničnog bola može da radi više stvari i da ima bolji kvalitet života. Tim od različitih stučnjaka pruža različite aspekte tretmana.
Mi savetujemo da naši klijenti porazgovaraju sa njihovim doktorima i ukoliko je indikovano zatraže uput za ovakve programe.
Specifični tretmani mogu uključivati:
- Sistematsku farmakoterapija
- Topikalnu farmakoterapija
- Fizičku rehabilitaciju
- Hidroterapiju
- -Kognitivno-bihejvioralnu terapiju, grupnu terapiju i druge forme psihološke terapije
- Akupunkturu
- Inekcije sa lokalnim anestetikom, kortikosteroidnu inekciju ili inekcije botoksa
- Neuronsku stimulaciju
- Preispitivanje nekih životnih navika
Svi gore pomenuti tretmani trebaju biti preduzeti na osnovu preporuke lekara.
U aprilu 2014. Ministarstvo zdravlja je započelo projekat ECHO. Ovaj projekat je inicijativa da se pomognu lekari opšte prakse u pružanju tretmana pacijentima koji pate od hroničnog bola.
Miles Obradović
Obradovich Law
Personal Iwury Lawyers
