Dve godine života sa pandemijom nisu nam doneli previše dobra. Naprotiv, iz mnogih su izvukle ne baš dobre osobine i smanjile saosećanje za druge, ističe se u rezultatima onlajn istraživanja koje je sproveo Institut Angas Rejd, u saradnji sa CBC-om.
Treba reći da je skoro tri četvrtine učesnika istraživanja izrazilo zadovoljstvo što su u vreme pandemije živeli u Kanadi.
Nadalje, istraživanje je ukazalo da je četiri, od pet, učesnika istraživanja preispitalo svoje životne prioritete, što je polovinu njih navelo da unesu značajne pozitivne promene u svoje živote.
Ipak, i pored toga, sve petine Kanađana svega 23 odsto kaže da im je od vremena pandemije život bolji, dok 41 odsto smatra da je život lošiji.
Svaki deseti učesnik čak veruje da su im prethodne dve godine najgore do sada i da je pandemija značajno poremetila njihov način života. Na to se žale više mlađi nego stariji, tačnije dve trećine osoba 18-34 godine starosti, a polovina starijih od 54 godine, za nijansu više žitelje Ontarija, nego Alberte, Manitobe i Saskačuana.
Pandemijski period najviše se odrazio na polju fizičkog i mentalnog zdravlja. Skoro polovina zakazanih termina kod lekara morala je da se pomeri, kao i četvrtina ozbiljnih medicinskih tretmana ili operacija.
Odnosi sa porodicom i prijateljima su uzdrmani kod velikog broja ljudi. Najdrastičniji podaci govore da četiri petine učesnika ankete primećuje da su se dodatno udaljili jedni od drugih i da pokazuju manje međusobnog razumevanja.
Svega 14 odsto učesnika u istraživanju primećuje da su poboljšani međusobni odnosi.
Takođe, značajno manje se putovalo, pa je sedam od deset osoba moralo da odloži ili čak otkaže putovanje u poslednje dve godine.
Pandemija nam je svima previše uzela.
Statističari su uzeli drugačije parametre za procenu promena u 2020. godini, u vreme pandemije. Oni su, tako, ustanovili da je broj zločina iz mržnje te godine porastao za 37 odsto u odnosu na prethodnu. Pored toga, dve petine građana strahovalo je da bi moglo doći do društvenih nemira, ponajpre zbog posledica koje je kovid ostavio na stanje u našim novčanicima.
Brojke govore i da je pandemija donela manje beba nego ikada još od vremena Prvog svetskog rata, a smanjena je i dužina očekivanog životnog veka.
Cene su posebna stavka. Od hrane, preko stanovanja, pa do cena nekretnina, sve je otišlo uvis, a tek će vreme pokazati da li će, šta, kada i koliko da se spusti.
