Staru 2017 smo ispratili sa detaljno rezimiranim događajima koji su je obeležili. Nova 2018 godina je pred nama. Uz iskrene želje da bude uspešna na Vašem ličnom, porodičnom i poslovnom planu, nije zgoreg razmotriti šta će se to bitno dešavati u političkom i pravnom životu Ontaria ove Nove 2018 godine.
Ontario izlazi na izbore u leto. Liberna vlada i Premijer Kathleen Njynne će biti testirani posle 14 godina vlasti. Da li će uspeti da budu ponovo izabrani, zavisiće od Vaše ocene da li je vlada održala izborana obećanja u prošlosti, kako je uspešno reagovala na neočekivane političke, ekonomske i sve druge krize za vreme svog mandata, kao i šta to predlaže da uradi u sledećih 4 godine koliko traje izborni mandat.
Studenti prava, na bilo kojem kontinentu ove Zemljine kugle, obavezno izučavaju teorije prava na prvoj godini kao osnovni temelj budućeg studiranja i prakse. Zašto je to tako i nije teško pogoditi.
Bez obzira na sve teoretske pokušaje da se pravu kao instituciji da malo više finije filozofsko i bitno socijalno značenje, pravo ostaje i dalje i samo instrument države, odnosno vlasti koju je izabrala "većina", a ne izraz moralnih, religioznih ili opšte prihvaćenih kanona ljudske interakcije.
Šta to znači za svakog pravnika je da promene zakona dolaze sa svakom novom vladajućom garniturom i da pomoć svakom subjektu prava, odnosno svim građanima će zavisiti kako je "većina" odlučila da limitira naše živote.
Kada dođe do naknade šteta usled telesnih povreda u Ontariu, situacija je kritična u oblasti saobraćajnih nesreća. Pisao sam jednom prilikom o radikalnim promenama koje su uspostavljene, posebno u 2016. Tom prilikom dugoročni efekat promena se nije mogao sagledati. Sada, posle skore dve godine, Ontario je u prilici da proceni šta je to vlada uradila i da odluči da li želi da nastavi sa platformom i zakonima koji su kratko rečeno postali apsurdni - vozači Ontarija usled drakonski reduciranih benefita i nemoguće visokog moneternog i verbalnog testa za pretrpljeni bol i strah de facto plaćaju osiguranje za ništa.
Razmotrimo sledeće činjenice. Mi ne smemo upravljati motornim vozilom koje nije osigurano od strane osiguravajuće kompanije. Zakona o obaveznom auto osiguranju (Compulsory Auto Insurance Act) predviđa novčane kazne od $5,000 do $100,000 ( u zavisnosti od počinioca i okolnosti) za svakog koji upravlja ili dozvoli upravljenje motornog vozila koje nije osigurano. U zavisnosti od prekršaja i počinioca, nedostatak dalje vodi mandatonoj suspenziji vozačke dozvole do jedne godine. Član 276.6 Zakona o osiguranju (Insurance Act) dalje zabranjuje povređnjenom u saobraćajnoj nesreći da tuži odgovornog vozača, ukoliko je povređeni upravljao vozilom bez osiguranje.
Šta ovo praktično znači, imajući u vidu milone vozila na putevima u Ontariu, je da je de facto i de jure kreiran monopol za osiguravajuće kompanije koji su jedine dozvoljene korporacije u oblasti osiguranja. Monopol, potrošačima nije nikada doneo nikakvo dobro, a što je najčešće slučaj neminovno vodi do izuzetne zloupotrebe.
Nažalost, iako Ontario ima masu regulacija za auto osiguranje, uključujući mandatorno povećanje cene osiguranja, osiguravajuće kompanije u zadnjih 14 godina uporno i svake godine zahtevaju više profita i dolaze sa različitim razlozima zašto je to tako.
Kathleen Njynn i liberalna vlada nažalost su 14 godina dozvoljavali i pokorno slušali svaki zahtev za više para i manje benefita i manje odgovornosti za štetu koje su osiguravajuće kompanije zahtevale.
Za dokaz, pogledajte podatke finansijske komisije Ontarija (Financial Service Commission of Ontario "FSCO"). Iako sve registrovane osiguravajuće kompanije ne nude auto osiguranje, niti jedna jedina, a ima ih najmanje 40-tak u toj oblasti nije prestala da prodaje auto osiguranje i napustila market u zadnjih 14 godina. Zašto?
Očigledno, "biznis" je toliko dobar, a profiti izuzetno vreliki, jer u suprotnom niti jedna jedina korporacija u biznisu za profit ne bih nastavila za osiguranjem, i to jasno nije slučaj.
Zadnja drakonska primena auto osiguranja je uspostavljena 1 juna 2016. Promene su ukinule generalno 50% benefita, a neki ključni su potpuno ukinuti ili reducirani na trivijalni nivo nevredan spominjanja.
U domenu naknade štete, prvih $38,000 za pretrpljeni bol i strah po sili zakona se ne plaća i taj iznos se automatski usklađuje godišnje sa nivom inflacije. Interes na neplaćenu štetu je spušten na trivijalni nivo. Osiguravajuće kompanije imaju interes da ne zaključe poravnjanje, nego udobno obrću pare koje duguju godinama, dok traje parnica i dok vreme "jede" svaku štetu.
Premijer Kathleen Njynne je rekla da je sve to neminovno da bi se cene osiguranja u Ontariju, koje su istorijski i dekadama ponižavajuće najveće u Kanadi, spustile za 15%. Naravno, to se nije desilo. Dok su ga objavljivali, postotak redukcije je navodno zadnji put bio 8%, i onda se promašaj zataškao i procenat se više nije objavljivao. (Uzgred, da li je vaša polisa auto osiguranja smanjena za 8%, jer moja svakako nije?)
Ali to nije kraj priče, već je početak. Na sve ove ponižavajuće činjenice, gospodin Charles Sousa, ontariski ministar finansija je objavio bombastično u decembru 2017 da cene ne idu dole zbog hronične "prevare" kojoj su osiguravajuće kompanije izložene, od strane povređenih koji traže benefite i naknadu štetu. Ova izjava je došla nakon studije koja je bila poverena gospodinu David Marshall, inače poznatom po tome kako je "sredio" povrede na radu. (Vlada na sreću nije prihvatila celokupnu Marshall istragu, jer su njegove preporuke bile toliko radikalne i totalitarne da je nijedna vlada nije smela promovisati.)
Gospodin Sousa se nije zagrcnuo kada je naveo da je šteta od "prevare" u bilionima dolara godišnje. Ako je to tačno, to nas stavlja u red država u kojima neki mistični mafijaški karteli sistematski i organizovano "muzu" sistem a država ne čini ništa da ga spasi! Pa ko je ovde lud a ko je zbunjen?
S puno poštovanja za rad političkih instucija, i posle preko 27 godina pravne prakse na dva kontinenta, ja nisam niti jedno niti drugo.
Na sledećim izborima glasaću isključivo za partiju koja će pitanje auto osiguranja da navede kao ključni problem Ontaria, ali ne sa pozicija multi-milionskih osiguravajućih kuća ogrezlih u profit i političke privilegije, nego s pozicija žrtava nesreća.
Šta je jedino fer je da moji klijenti koji plaćaju osiguranje ne smeju i ne trebaju da se plaše da zatraže naknadu štete kad su povređeni, i da je mogu naplatiti. Nadam se da će to da bude odluka većine.
Autor: Dejan Ristić - Devry Smith Frank LLP
--------------------------
Dejan Ristić uspešno zastupa žrtve teških nesreća u Ontariju već preko 20 godina. Dejan je paralegal, član advokatske komore Ontaria. Njegova advokatska kuća Devry Smith Frank LLP ima 60 specijalizovanih advokata i maksimalno je kompenzirala hiljade žrtava teških nesreća u preko 50 godina svog postojanja.
--------------------------
Sadržaj ovog članka je samo generalna informacija i ne predstavlja pravni savet ili mišljenje. Informacija je tačna u momentu pisanja članka i ne mora biti primenjivana za stvarne slučajeve u momentu objavljivanja.
