Kanadski istoričar Aleksander Hjuz, sa Univerziteta Jork, je za temu svoje doktorske disertacije imao zanimljivu i ukusnu temu. Bavio se ispitivanjem istorijata i širenja popularnosti pice među drugim kulturnim grupama u Torontu i Bafalu.
Disertacija istražuje značaj koji su italijanski imigranti imali na pomenutom području u dvadesetom veku. Ekonomski bum u Torontu učinio je da je, sa boljim materijalnim položajem radničke srednje klase, sve više ljudi moglo da jede van kuće i u picerijama, što je doprinelo da se i ponuda povećava i obogaćuje, i kroz menije i kroz restorane i lance picerija.
Primera radi, zanimljiv je podatak da je anketa među domaćicama u Torontu, 1970. godine, pokazala da 83 odsto ispitanika kupuje pet do dvanaest pica godičnje.
Tokom petogodišnjeg rada na svojoj tezi, on je u istraživačke svrhe 'upotrebio' 712 kriški pice. Objašnjava da je problem u ovakvoj vrsti projekta, vezanoj za istorijat hrane, što se ne mogu osetiti ukusi iz prošlosti.
