Načelnik ontarijske zdravstvene službe dr Dejvid Vilijems smatra da bi bilo dobro da se đaci vrate u učionice pre nego što se, sredinom juna, provincija počne da se otvara.
On, kao i drugi zdravstveni zvaničnici, veruje da škole treba da budu poslednje koje se zatvaraju i prve koje se otvaraju i podržava povratak u škole, posle puna dva meseca.
Po njegovim rečima, idealno bi bilo da se škole otvore pre ulaska u prvu fazu strategije izlaska iz krize.
U isto vreme, grupa istraživača koja proučava efekte pandemije na decu, upozorila je na katastrofalne posledice koje će ostati na generacijama i to u svim aspektima njihovog razvoja, i koje će se osetiti i van učionica.
Pandemija je posebno ugrozila je mentalno zdravlje dece.
Trejsi Vailankort, profesor sa Univerziteta Otava, koja se bavi istraživanjem mentalnog zdravlja kod dece, je u pismu premijeru Dagu Fordu i provincijskoj vladi, apelovala da se škole otvore.
I Vailankort i drugi stručnjaci preporučujustavljanje akcenta na vannastavne aktivnosti, između ostalog posebno na sport.
No, i roditelji imaju svoje sugestije. Nemali broj smatra da, posle ove turbulentne obrazovne godine, podeljene između onlajn nastave i učionice, njihova deca nisu spremna da pređu u viši razred. To je najupadljivije na prelazu između predškolskog i školskog uzrasta, kao i do trećeg razreda, gde mališani nisu ovladali svim veštinama koje se očekuju od dece.
Pošto je obrazovanje proces u kome se buduća znanja i veštine nadovezuju na prethodno stečena, onda nedovoljno dobra baza ostavlja dugoročne posledice, koje se mogu odraziti i na razvoj ličnosti deteta, njegov socijalni život i na njegovo obrazovanje.
Ukoliko roditelji imaju bilo kakve nedoumice ili dileme u vezi sa decom i obrazovanjem, trebalo bi da se posavetuju sa stručnjacima i provere šta uraditi da bude u najboljem interesu za decu.
