Statističari su ustanovili da se povećao broj korisnika javnog prevoza u svakodnevnom odlasku na posao i povratku kući, što je najočiglednije u najvećim gradovima,Torontu, Vankuveru i Montrealu.
Brojni razlozi utiču na ovaj trend, od razdaljine između mesta stanovanja i radnog mesta, preko troškova prevoza, pa do brige za životnu sredinu i zdravlje.
Porastao je i broj onih koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo do posla, ali ipak, automobil je i dalje broj jedan. No, kada se uporedi sa onim što je bilo pre dvadeset godina, primećuje se blagi pad – sa tadašnjih 80,7 na sadašnjih 79,5 odsto onih koji se voze kolima, u najvećim gradovima je čak ispod 70 odsto. Ali, ono što se potencira kao pozitivan pomak je da je sada u kolima svakodnevno u ovim vožnjama primetno više saputnika nego što ih je bilo 1996. godine.
Jedino je pešačenje sve nepopularnije i sve manje zastupljeno. Svega oko sedam odsto ide pešice na posao, ali se to lako može razumeti kada se uzme u obzir koliko su radna mesta udaljena od mesta stanovanja.
Do posla prosečni Kanađanin putuje 26,2 minuta. Najduže to traje u Torontu, 34 minuta, Ošavi, 33,5, Beriju 30,7, i Montrealu, 30 minuta.
Treba reći i da preko 850 hiljada zaposlenih svakodnevno duže od jednog sata putuje do posla, ali i da 7,4 odsto uopšte ne putuje do posla, jer radi od kuće.
