Zdravstveni radnici upozoravaju da je potrebno da svi preduzmu dodatne mere opreza kada borave u prirodi, zato što je u Kanadi u porastu broj krpelja, a drastično se povećava i broj obolelih od lajmske bolesti.
Mere predostrožnosti podrazumevaju, između ostalog, da se u prirodi nose duge nogavice i dugi rukavi, da se preventivno primene preparati za odbijanje krpelja, da se po povratku kući detaljno pregleda čitavo telo da nema krpelja, a posebno pažljivo to treba uraditi kod dece i kućnih ljubimaca.
U slučaju da se primeti krpelj, što može biti teško jer su sitni, od izuzetne važnosti je da se veoma pažljivo ukloni, i to u prva 24 sata. Toliko je vremena potrebno da inficirani krpelj prenese lajmsku bolest.
Bolest se može preduprediti uzimanjem antibiotika, ali to je potrebno početi u roku od 72 sata od uklanjanja krpelja.
U prvih trideset dana od infekcije mogu se javiti početni simptomi bolesti, u vidu crvenila na mestu ujeda, groznice, glavobolje, malaksalosti, ukočenosti vrata, bolova u zglobovima.
Simptomi mogu biti veoma blagi, pa sve do teških, mogu se pojavljivati i nestajati, i teško ih je prepoznati jer imitiraju preko 200 drugih bolesti.
U svakom slučaju, kada se primete i prepoznaju simptomi, obavezno treba otići lekaru i proveriti.
Preporuka je i da u svom dvorištu treba redovno šišati travu, čistiti opalo lišće sa travnjaka, ukloniti sve što sprečava osunčanost i voditi računa da na placu nema glodara, jelena i ptica, na kojima se krpelji hrane.
Ima i stručnjaka koji veruju da je uvećan broj prijavljenih slučajeva lajmske bolesti posledica bolje informisanosti, ali i detaljnijih provera.
