Prethodne sedmice objavljen je poslednji deo sumiranih podataka iz prošlogodišnjeg popisa. Ovaj segment odnosi se na zaposlene i njihovu strukturu, obrazovanje, prihode i ostale detalje koji idu uz rad.
Statistička služba u izveštaju kaže da 54 odsto radno sposobnih Kanađana, dakle starosti od 25-64 godine, ima više od srednjoškolskog obrazovanja, što je najviši nivo među visoko industrijski razvijenim zemljama. Među njima je više obrazovanih žena nego muškaraca, što je trend koji se nastavlja od devedesetih godina prošlog veka. One sada prednjače po doktoratima, posebno u oblasti obrazovanja, društvenih nauka, umetnosti i komunikacionih tehnologija, dok u arhitekturi, inženjerstvu, matematici informacionim tehnologijama i biološkim naukama i dalje ima više muškaraca doktora nauka. Među imigrantima, posebno među tek doseljenima, je procentualno dvostruko više doktora nauka, nego među rođenim Kanađanima.
Zanimljivo je da se u struci češće zapošljavaju osobe koje su osposobljene za rad u inženjerstvu, obrazovanju i informacionim tehnologijama, a da oni koji su stekli obrazovanje u oblasti umetnosti, društvenih ili socijalnih nauka neretko završe radeći poslove za koje je potrebno manje škole.
Kvalifikacionu strukturu Kanađana umnogome popravljaju novi imigranti. Većina njih ima bar diplomu više škole, a gotovo svaki treći po dolasku u Kanadu nastavlja da se obrazuje.
Muškarci zaposleni u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike zarađuju skoro za četvrtinu više nego njihove kolege koje rade u oblasti biznisa, zdravstva, umetnosti, društvenih nauka i obrazovanja, a taj disparitet je manje očigledan među ženama.
Starenje nacije ogleda se i u starosnoj strukturi zaposlenih. Podaci pokazuju da čak 5,9 odsto seniora, najviše do sada, stalno zaposleno sa punim radnim vremenom.
Nepovoljno je, međutim, da su mladi manje angažovani. Po ovom popisu sudeći, radi svega 51,9 odsto mladih od 18-24 godine, što je preko pet odsto nepovoljnije nego pre svega deset godina.
Takođe, kao nepovoljno se sasvim sigurno može okarakterisati to što se smanjuje broj zaposlenih sa punim radnim vremenom, u korist onih sa smanjenim brojem radnih sati i na sezonskim poslovima.
Uz to, treba reći da svaki deseti muškarac i 17,6 odsto žena uopšte ne radi. Dok je kod žena postotak uglavnom nepromenjen, kod pripadnika jačeg pola došlo je do porasta procenta nezaposlenih.
