Ovih dana u žižu interesovanja došlo je ponovo još jedno pitanje koje se tiče izbornog procesa.
Radi se, naime, o dilemi da li bi trebalo spustiti na 16 godina starosnu granicu od koje se dobija biračko pravo.
Već nekoliko godina unazad se diskutuje o tome, uz mnogobrojne razloge za i protiv.
Ovog puta oglasio se i Stefan Pero, šef federalne izborne komisije, sa svojim stavom da bi spuštanje starosne granice za glasanje podstaklo celoživotno učešće građana u demokratskom procesu.
On veruje da bi uključivanje mladih šesnaestogodišnjaka, što je doba kada je najveći broj njih još uvek na školovanju, u stvari podstaklo i pridobilo mlade da se aktivnije uključe u proces odlučivanja i da duže ostanu u njemu.
Izlaznost na glasanje među mladima do 25 godina je, primera radi, na prethodnim izborima bila za preko deset odsto niža nego kod starije populacije. Najrevnosniji su oni iz starosne grupe 65-74 godine, iz koje na birališta izađe troje od četvoro upisanih birača.
Pojedine zemlje u svetu, poput Škotske i Austrije, već su spustile starosnu granicu za izlazak na birališta na 16 godina.
U Kanadi bi pionir mogla biti Britanska Kolumbija, u kojoj je ovih dana lider Zelene stranke Endru Viver predložio zakon o tome.
Po njegovim rečima, Škotska je prvi put dozvolila da se i šesnaestogodišnjaci izjašnjavaju na referendumu o nezavisnosti, da bi kasnije oni dobili pravo glasanja na svim izborima.
Premijer Britanske Kolumbije Džon Horgan izrazio je spremnost da provincija uzme u razmatranje ovaj zakonski predlog.
