Rad od kuće, ili rad na daljinu, od vremena pandemije postao je veoma popularan, i u mnogim oblastima i dalje vrlo zastupljen. Po jednom nedavnom istraživanju čak četiri petine radnika na daljinu dalo bi otkaz ukoliko bi im poslodavac tražio da se vrate u kancelariiju.
No, rad na daljinu pokreće i neka pitanja o takozvanoj krađi vremena, odnosno o efektivnom radnom vremenu koje zaposleni provede na svom 'radnom mestu'.
Potrebno je poverenje poslodavaca u svoje zaposlene dok rade od kuće, ali i prihvatanje da se, isto kao i u kancelariji, podrazumeva da se kratko okretanje nekim drugim aktivnostima ne smatra za 'krađu vremena'.
Vlada Ontarija je prošle godine usvojila zakon koji zahteva da svaka kompanija sa više od 25 zaposlenih donese pravilnik o politici praćenja radnika na daljinu, i da to ažuriraju na godišnjem nivou, počev od ove godine.
Tako bi radnici znali da li i na koji način poslodavci prate njihov rad. Tako pribavljene informacije mogu biti od koristi i za obezbeđivanje veće ravnopravnosti među zaposlenima.
Ovo pitanje postalo je aktuelno zbog nedavnog slučaja u Britanskoj Kolumbiji. Na pritužbu jedne žane knjigovođe o nezakonitom otkazu, firma je protivtužbom tražila povraćaj novca zbog navodne krađe vremena, odnosno vremena za koje je zaposlena dobila platu, a praćenjem je utvrđeno da ga nije provela na radu.
