Kako dani počnu da se skraćuju, tako gotovo automatski počinje da se razmišlja o pomeranju sata i opravdanosti nastavljanja sa tom praksom.
Prvi potvrđeni primeri letnjeg računanja vremena bili su 1. maja 1908. godine upravo u Kanadi, u malim ontarijskim gradovima Port Artur i Fort Vilijem, koji su kasnije objedinjeni u Tander Bej. Džon Hjuitson želeo je da zaposlenima pruži dodatni sat dnevnog svetla za slobodne aktivnosti posle posla. Nekoliko godina kasnije, 1916. godine, ova ideja je prihvaćena u dva carstva, nemačkom i autrougarskom, kao način da se uštedi ugalj i gorivo tokom Prvog svetskog rata.
Već godinama se, naime, već raspravlja o tome da li to treba i dalje raditi. U Ontariju je još pre tri godine usvojen predlog zakona o izmenama vremena, samo se čeka na odgovarajuću reakciju Njujorka i Kvebeka, pošto su povezani trgovinskim i drugim vezama. Slična situacija je i u Britanskoj Kolumbiji, gde je godinu dana ranije usvojen sličan zakon, ali se čeka da Kalifornija, koja je u istoj vremenskoj zoni, učini prvi potez.
U Alberti je 2021. godine održan referendum, gde se nešto preko polovine izašlih građana izjasnilo da se zadrži letnje računanje vremena.
Ove godine letnje računanje vremena završava se u noći između 4. i 5. novembra, pa tada treba pomeriti svoje časovnike jedan sat unazad. Istini za volju, na najvećem broju elektronskih naprava vreme se automatski pomera, pa uglavnom nije potrebno dodatno razmišljati o tome, već samo proveriti da li je uklapanje izvršeno.
U pojedinim delovima Kanade, međutim, satovi se neće pomerati. To su Jukon, veći deo Saskačuana, neki delovi Britanske Kolumbije i Kvebeka, koji ostaju na standardnom vremenu.
Pored određenih prednosti koje sa sobom nosi pomeranje časovnika, primetne su promene koje promene imaju na zdravlje ljudi. Finski lekari, na primer, sugerišu da se rizik od srčanog i moždanog udara povećavaju za sedam odsto nakon pomeranja časovnika, a tih dana se povećava i broj saobraćajnih nesreća.
Kanadski istraživači, pak, upozoravaju da pomeranje časovnika donosi ’društveni džet leg’, kada ljudi pate od poremećaja sna, mentalnog i fizičkog umora, problema sa metabolizmom, kao i pojačane depresije zbog kraće izloženosti dnevnom svetlu.
