Sa porastom temperature, koja je sve prisutnija na globalnom nivou, menjaju se i uslovi života za sveukupan živi svet. Ni čovek nije izuzetak, pa čak stiže i upozorenje da bi pojedini delovi planete mogli biti pretopli za život ljudi.
Profesor Bler Felmejt, šef Intact Centre on Climate Adaptation, na Univerzitetu Vaterlo, jedan je od autora izveštaja o potencijalno letalnoj budućnosti za Kanađane, što se tiče toplote. Posebno se ističe južni deo Britanske Kolumbije, duž granice sa SAD-om u prerijskom delu, kao i jug Ontarija i Kvebeka.
Naučnici ističu da se kod produžene izloženosti visokim temperaturama organizam oseća iscrpljeno, jer se organi i organizam više troše da nas rashlade i održe u životu. Povećana vlažnost je naročito nepovoljna, zato što otežava znojenje, koje je od esencijalne važnosti za rashlađivanje tela.
U ekstremnim slučajevima toplotnog udara u organizmu sepraktično odigrava proces koji podseća na kuvanje jajeta, sve do uništavanja ćelija i oštećenja organa do kojeg dolazi zbog promena u proteinima.
Sem na fizičkom, ekstremna toplota donosi promene i na mentalnom planu, od problema sa spavanjem, lošeg rasuđivanja i povreda, pa do štetnih uticaja na mentalno zdravlje. Preporučuje se, zato, da soba za spavanje bude tako rashlađena da telo može dobiti priliku za što bolji odmor.
Stručnjaci ističu da je do određene granice moguće prilagoditi svoje telo na visoke temperature, ali je potreban određeni period da bi se to moglo izvesti postupno.
Oni takođe kažu da smo mi u prednosti u odnosu na životinje zbog toga što smo,pronalascima i razvojem, došli do širih mogućnosti za rashlađivanje. Pored posebnih uređaja za rashlađivanje, tu su i građevine, kao i način odevanja.
Ali, ne mogu na taj način svi da se zaštite. Postoje određena zanimanja i poslovi koji jednostavno zahtevaju da se bude na otvorenom, čak i na velikim vrućinama.
Za zemljoradnike, na primer, Feltmejt zato sugeriše usklađivanje radnog vremena sa uslovima, gde bi pomogao raniji početak radnog dana, oko pola šest ujutro, da bi posao mogao da se završi malo iza podneva.
U gradovima temperatura može da se spusti, između ostalog, sadnjom drveća, ali i bojenjem krovova u belo, kako bi se svetlost odbijala, umesto da se apsorbuje. No, po Feltmejtovim rečima, gradovi i vlast ne reaguju dovoljno brzo i efikasno, bez obzira na upozorenja na moguće strašne gubitke zbog ekstremnih vrućina.
