Celuloidi protiv čipa

Toronto, 
30. November 2017.
Novine Toronto, broj 
1528

                                                              

Film je nesumnjivo najpopularniji medijum modernog doba. Još od kraja 1890-tih vizuelni artisti su upotrebljavali pokretne slike da kreiraju zadivljujuća dela koja govore univerzalnim jezikom, razumljivim na svim meridijanima i paralelama.

Filmovi su nas u proteklih 120 godina inspirisali, uzbuđivali, pomogli nam da oblikujemo i delimo naše snove i iskustva. Ta magična iluzija filma je rezultat  prostog kretanja slika, otisnutim na celuloidu, kroz projektor brzinom od 24 slike u sekundi.

Komunikacija i izražavanje čine esencijalne elemente ljudskog bivstvovanja, koji su  našli svoju refleksiju na filmu. Koliko je film istinit? To je samo obojena svetlost na ekranu! Iluzija pokretnih slika ujedno kreira i iluziju emocija.

                                                                          
 

Film je umetnost manipulacije pokretnim slikama. To je prevashodno komunikacijski medijum kojim se razmenjuju ideje između ljudskih bića.

Očevi kinematografije, braća Ogist i Luj Lumijer su film doživljavali kao sliku stvarnosti, a Žorž Melijes kao odraz naše imaginacije i snova. Zbilja i fantazija prožimaju se kroz filmove kao fundamentalno tkivo. 

Lights, camera, action, cut! Fotohemijski film je dugo vremena bio ekskluzivni format  za snimanje, projekciju i skladištenje pokretnih slika. Međutim, sa prelaskom iz analognog u digitalno doba, stvari se brzo menjaju. Sve te godine divnih izluzija brzinom od 24 slike u sekundi odlaze u prošlost! U zadnju deceniju, digitalna tehnologija sve više preuzima mesto celuloidnog filma kao “zlatnog formata”.

2009. godine, “Milioner iz blata” (“Slumdog Millionaire”) reditelja Denija Bojla je postao prvi digitalno snimljeni film koji je nagrađen “Oskarima”. Digitalna tehnologija je u mnogome pojeftinila i pojednostavaila pravljenje filmova i demokratizovala njihovo snimanje, dajući šansu mladim i talentovanim sineastama, koji su imali minimalne budžete.

                                                                  
Da li je ovo kraj filma, onakvog kakav je nastao kao izum  19. veka ? Ili je to samo nova reinvencija ovog medijuma, kao što je pre bila pojava zvučnog i kolor filma? Gde smo sada? Ovo pitanje postavljaju mnogi filmski stvaraoci.

Film se našao na istorijskoj prekretnici. Celuloid protiv čipa, obojena svetlost naspram piksela, 24 slike u sekundi nasuprot nizu nula i jedinica!  Čemu se prikloniti? Holivud je polarizovan!

Za neke eminentne autore, poput Martina Skorsezea i Kristofera Nolana, digitalna tehnologija preti da oduzme filmu kao medijumu artizam, humanost  i magiju, koju je imao u celuloidnom formatu.  Digitalna tehnologija potiskuje umetnost  na račun instant-egzaktnosti. Prelazak sa fotohemijskog na digitalni format za njih deluje kao kad zamenite uljane boje sa drvenim bojicama!

                                                                             
                                                  

Za druge stvaraoce, na čelu sa ocem digitalnog filma Džordžom Lukasom i  vizionarem Džemsom Kameronom, digitalna tehnologija označava novu eru filma, koja otvara pripovedačko-produkcione mogućnosti koje se pre nisu mogle ni zamisliti. Dolazi novo doba, u kojem je uz pomoć kompjuterskog “softvera” na filmu doslovno sve moguće! Mnogi upozoravaju da će to, posebno kod mlađe generacije gledalaca, stvoriti iskrivljenu sliku stvarnosti. Sve ono što je nerealno, za njih će biti čista zbilja!

Tehnološke promene uzročno-posledično utiču i na idejno-estetski koncept  filmskih ostvarenja. Spektakl sve agresivnije odguruje umetnost, specijalni vizuelni efekti potiskuju misaonu priču. Holivud se okrenuo super-herojskim “CGI”  “blokbasterima” koji publici sugerišu da su mutanti i “kiborzi” spasonosna nova faza  u evoluciji ljudske rase!  Uostalom, zar vam se ne čini da već živimo u vremenu virtuelne stvarnosti, u svojevrsnom “matriksu”, surogatu za realnost? Suštinska dilema je: Šta ako virtuelna stvarnost nije smišljena radi zabave, nego kao zatvor u kojem bi ljudi bili zarobljeni, a da toga nisu ni svesni!?

 

Bojan Ž . Bosiljčić

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...