Da li će se Švedska akademija usuditi da napravi otvoreno politički izbor, upitali su stručnjaci ocenjujući da bi nagrada ove godine mogla da pripadne piscu koji ceni slobodu izražavanja.
Pominju se imena ruske spisateljice i protivnice Kremlja Ljudmile Ulickaje, i britanskog književnika Salmana Rušdija (Rushdie) protiv kojeg je izdata fatva i koji je napadnut u avgustu 2022. godine tokom jednog konferencijskog predavanja u SAD.
Švedska akademija bi takođe mogla, kao što je ranije bila sklona da uradi, da nagradi pisca manje poznatog široj javnosti kao što je avangardni kineski pisac Kan Sue.
Prošlogodišnji dobitnik je francuska spisateljica Ani Erno (Annie Ernaux) za "beskompromisni" četrdesetogodišnji rad koji istražuje "život obeležen velikim razlikama u pogledu pola, jezika i klase".
Do sada su jedino dva dobitnika odbila Nobelovu nagradu za književnost. Boris Pasternak je to uradio pod pritiskom sovjetskih vlasti 1958. godine, dok je Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), koji je odbijao sve nagrade, Nobela odbio 1964. godine.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu (1833-1896), pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela. Nagrade se uručuju u Stokholmu, osim nagrade za mir, čije je uručenje u Oslu.
