Stiven King važi za neprikosnovenog kralja horora, a mnoga njegova dela su ekranizovana.
Jedan od filmova snimanih po delima Stivena Kinga je i „Gerald’s Game“, koji je objavljen 2017. godine.
Ovaj film, snimljen prema Kingovom romanu iz 1992. godine, prati Džesi (Karla Gudžino) i njenog supruga Džeralda (Brus Grinvud), koji odlaze u osamljenu kuću pored jezera u pokušaju da obnove strast. Međutim, njihov plan se pretvara u noćnu moru kada Džerald iznenada umre tokom intimne igre, ostavljajući Džesi lisicama okovanu za krevet — samu, zarobljenu i prinuđenu da se bori za sopstveni život.
Kako vreme prolazi, junakinja se suočava ne samo s nedostatkom hrane i strahom, već i s potisnutim traumama i halucinacijama koje prete da je unište.
Film je dobio pohvale kritičara i impresivnih 91% pozitivnih ocena na Rotten Tomatoesu, ali je među gledaocima najviše pažnje izazvala jedna scena. U pitanju je trenutak kada Džesi pokušava da se oslobodi lisica, uz kadar toliko realističan da su mnogi morali da prekinu gledanje. Naime, kako bi se oslobodila lisica, ona uzima staklo sa stočića pored kreveta i pravi rez na zglobu i izvlači ruku iz okova, dok joj se koža povlači.
Na društvenim mrežama pojavili su se brojni komentari šokiranih gledalaca: „Morao sam da zaustavim film, bilo mi je mučno“, „Skoro sam se onesvestio. Nikad me nijedan film nije ovako pogodio“…
Glumica Karla Gudžino otkrila je u jednom intervjuu da je snimanje te scene bilo izuzetno zahtevno i fizički naporno.
„Bilo je tehnički zahtevno jer smo želeli kadrove u kojima se zajedno vide moje lice i ruka. Lisice su morale biti dovoljno čvrste da deluje realistično, što je bilo prilično bolno, ali neophodno“, rekla je ona u jednom intervjuu, prenosi UNILAD, i dodala:
„Uradili su fantastičan posao sa protetikom. Bilo je vredno truda. Nisam neko ko voli da se muči bez potrebe, ali u ovakvom filmu ne možeš biti blag prema sebi.“
Scena je snimana jedan do dva dana, a Karla Gudžino je rekla:
„Bilo je mnogo znoja i krvi u tom delu filma. Sve se svodilo na to da damo sve od sebe i vidimo koliko daleko možemo da idemo.“
Uprkos mučnim prizorima, publika i kritika složno hvale Flanaganovu režiju i vernost izvornom Kingovom romanu. Mnogi „Gerald’s Game“ smatraju jednom od najboljih adaptacija Kingovih romana u poslednjoj deceniji.
Bojana Krkeljić
I Martin Skorseze i Stiven Spilberg veruju da je jedan film najuticajniji koji je ikada snimljen
Ako postoje dve osobe čije bi mišljenje svakako trebalo uzeti u obzir kada je reč o filmu, to su Martin Skorseze i Stiven Spilberg.
Kao savremenici, obojica su se etablirali kao veliki majstori i izgradili karijere koje treba proučavati i kojima treba težiti, piše Far Out Magazine.
Obično se priznanja poput onih da si „jedan od najuticajnijih reditelja na svetu“ dobijaju tek kasnije, s vremenskim odmakom. Ali za Skorsezea i Spilberga, taj trenutak je nesumnjivo došao dok su još bili relativno mladi.
Kada je Skorseze sa 39 godina snimao hrabre filmove poput "Taksiste", ili kada je Spilberg sa samo 27 godina pustio u bioskope "Ajkulu", njihova moć već je bila isuviše snažna i očigledna da bi se negiralo da su njih dvojica ne samo budući velikani — već to već jesu.
Sama činjenica da Spilberg i Skorseze dele isti omiljeni film znak je da je reč o nečemu važnom.
Za obojicu, to je ostvarenje "Tragači" (The Searchers) — film Džona Forda iz 1956. godine, sa Džonom Vejnom u glavnoj ulozi.
Film je donekle kontroverzan: Vejn tumači Itana Edvardsa, veterana koji kreće u misiju spasavanja svoje nećake, ali njegova potraga ubrzo postaje mračna i pretvara se u niz postupaka ispunjenih mržnjom.
„On doslovno prikazuje najgore aspekte rasizma u našoj zemlji. To je tu, pred vama. Možete videti mržnju. I možete razumeti kako je mogao da krene tim putem", rekao je Skorseze za Američki filmski institut (AFI) govoreći o filmu.
Za njega je to bio šokantan i snažan film, onaj koji je označio promenu vremena.
„Bila je 1956. godina, represija pedesetih, i stvari su se menjale. Filmska industrija se menjala — menjalo se i ono što se uopšte smelo reći u filmu... Ti filmovi su počeli da prikazuju tamnu stranu američke psihe tog vremena“ rekao je.
Za Skorsezea, "Tragači" su prekretnica u filmskoj umetnosti. Isto je osećao i Spilberg, koji je rekao da pre nego što započne snimanje bilo kog svog filma, uvek pogleda jedan film — i to najčešće ovaj.
„Uključim neki Fordov film — jedan ili dva — pre svakog svog filma, jednostavno zato što me inspiriše. On je poput klasičnog slikara. On slavi kadar, ne samo ono što se dešava unutar njega. Moram da pogledam 'Tragače'. Moram — gotovo svaki put", kazao je.
Na drugačiji način, Spilberga je dirnulo Fordovo oko.
Kombinujući snagu sadržaja i estetike, "Tragači" se za ovu dvojicu velikana izdvajaju kao možda najvažniji film ikada snimljen — s obzirom na to koliko je drugih značajnih ostvarenja nadahnuo, čak i unutar njihovih sopstvenih dela.
