Kolekcija vrednih dragulja nađenih zajedno sa Budinim posmrtnim ostacima koji su proglašeni jednim od najfascinantnijih arheoloških nalaza modernog doba, stavljeni su na na aukciju u Hongkongu, što izaziva etičku debatu, javlja Bi-Bi-Si (BBC).
Više od jednog veka kolekcija od skoro 1.800 bisera, rubina, topaza, safira, iskopanih iz humke 1898. godine u današnjem Utar Pradešu u severnoj Indiji, blizu Budinog rodnog mesta čuvane su u privatnoj britanskoj kolekciji.
Njihovo otkriće, zajedno sa fragmentima kostiju u urni sa natpisom da one pripadaju samom Budi, tada je odjeknulo svetom arheologije.
Ipak, dok se ove relikvije sada pripremaju da budu prodate na aukciji, stručnjaci kažu za BBC da se sada postavlja važno pitanje: može li se prodaja blaga tako intimno utkanih u svetu prošlost i tradiciju Indije smatrati etičnom? Neki naučnici tvrde da se Budine relikvije nikada ne smeju tretirati kao tržišna roba.
Ešli Tompson sa Univerziteta Soas u Londonu i kustos Konan Čeong, oboje stručnjaci za umetnost jugoistočne Azije su u zajedničkom saopštenju su za BBC rekli: "Etička pitanja, koja pokreće prodaja, su da li treba trgovati ljudskim ostacima i ko odlučuje šta su ljudski ostaci, a šta ne"
"Sotbijeva aukcija pretvara ove veoma svete materijale u prodajne predmete, što predstavlja nastavak kolonijalnog nasilja", kažu Tompson i Čeong. "Za mnoge budiste širom sveta, dragulji koji su na prodaji su sastavni deo Budinih ostataka", naveli su. Prodaja relikvija je takođe izazvala zabrinutost među samim budistima.
"Buda nas uči da ne uzimamo tuđe stvari bez dozvole", saopšteno je iz londonskog društva MahaBodi. "Istorijski zapisi ukazuju da je klanu Šakjamuni dodeljeno starateljstvo nad ovim relikvijama, jer je Buda poticao iz njihove zajednice. Njihova želja je bila da se ove relikvije sačuvaju kako bi ih Budini sledbenici mogli zauvek poštovati."
"Repatrijacija je, verujem, neophodna", kaže Naman Ahudža, istoričar umetnosti. "Takve retke i svete relikvije koje su jedinstvene i koje definišu kulturnu istoriju jedne zemlje zaslužuju izuzetnu pažnju vlade".
Kris Pepe, praunuk Vilijama Klakstona Pepea, koji je i iskopao predmete, rekao je za BBC da je porodica razmatrala mogućnost doniranja relikvija, ali da su sve opcije predstavljale probleme i da se aukcija činila kao "najpravedniji i najtransparentniji način da se ove relikvije predaju budistima".
Vilijam Pepe je po otkriću predao dragulje, relikvije i relikvijare kolonijalnoj indijskoj vladi: kosti su otišle budističkom kralju Tajlanda. Pet urni sa relikvijama, kameni kovčeg i većina ostalih relikvija poslati su u Indijski muzej u Kalkuti. Samo malo predmeta, oko petina, ostao je u vlasništvu porodice Pepe.
