Slovenačka Nova Gorica i nemački grad Kemnic u januaru će postati Evropske prestonice kulture za 2025. godinu, a Nova Gorica će titulu poneti zajedno sa Goricom, gradom blizancem od kojeg ga deli granica sa Italijom.
I Nova Gorica i Kemnic pripremili su ambiciozne programe za celu godinu. U Novoj Gorici godina Evropske prestonice kulture biće obeležena pod motom "Go! 2025. i "Go.Borderless".
Nova Gorica, najmlađi grad u Sloveniji na krajnjem zapadu zemlje, želi da se predstavi kao grad koji ne poznaje granice, koji ima duboke istorijske i svakodnevne veze sa italijanskom Goricom, odnosno Goricijom, sa kojim je sve do kraja Drugog svetskog rata bio jedna celina.
Zvanična svečanost otvaranja u biće održana 8. februara, na Dan France Prešerna, slovenački državni praznik, ali program sa izložbama i koncertima počinje već početkom novembra. Veliki deo programa će tokom godine biti održan na Trgu Evrope, kroz koji prolazi granica između Slovenije i Italije.
Iako su nosioci titule gradovi Nova Gorica i Gorica, program će obuhvatiti celokupuno okolnu Vipavsku dolinu, dolinu reke Soče i Goriška brda.
Planirano je da se tokom 2025. godine održi više od 600 kulturnih aktivnosti i oko 60 projekata, a cilj je i da se revitalaziraju urbane celine, istraži zajedničko prekogranično nasleđe i na terenu stekne uvid u kulturno stvaralaštvo koje, kako se navodi na sajtu Vipavskadolina.si, u skladu sa vrednostima EU ne poznaje granice.
Prekogranična podela titule Evropske prestonice kulture predstavlja presedan, od kako je Evropska unija 1985. godine počela da dodeljuje to priznanje.
Kemnic, grad na istoku Nemačke u pokrajini Saksoniji, takođe je objavio svoj program za godinu u kojoj će biti Evropska prestonica kulture, iako i tamo manifestacije počinju već u novembru.
Taj grad, koji sa blizu 250.000 stanovnika ima pet puta više stanovnika od Nove Gorice i Gorice zajedno, za 2025. godinu planira oko 150 projekata i više od 1.000 manifestacija.
Među tim manifestacijama su i velika izložba "Strah" posvećena norveškom slikaru Edvardu Munku, parkur kroz pejsaž ukrašen nacionalnim i međunarodnim umetničkim delima, a ujedno će biti slavljena i kultura bavljenja sportom, između ostalog i biciklističkom vožnjom, koja treba da podseti na nekadašnju međunarodnu biciklističku vožnju mira.
Posetici će moći da uživaju i u nizu festivala posvećenih, između ostalog, demokratiji, uličnoj ili savremenoj umetnosti, a u galeriju savremene umetnosti biće pretvoren i jedan bivši rudnik lignita. Direktor programa Štefan Šmitke rekao je da je program poseban zbog toga što su ga kreirali ljudi iz Kemnica i iz regiona.
Projekti uključuju i različite manifestacije o tome kako učešće u kulturi i građanski angažman mogu da osnaže socijalno zajedništvo kao i temu "Istočno stanje uma", o samom Kemnicu, ili kako se navodi "istočnoevropskom gradu u zapadnopevropskoj zemlji".
Planiran je, imeđu ostalog, i projekat "Velikodušni susedi", o tome kako se može neočekivano otkriti privrženost istim vrednostima kao što su poštovanje, tolerancija i solidarnosti .
Kemnic će godinu prestonice obeležiti pod parolom "Unseen" (Neviđen) koja je istovremeno aluzija na svojevrsnu ulogu "autsajdera" koju taj grad ima među velikim nemačkim gradovima, ali ujedno ukazuje da program ima ambiciju da pokaže mnogo toga što je u gradu inače skriveno i da se obrati svim stanovnicima koji su se proteklih decenija pojačano povlačili u osamljenost i privatnost.
Kemnic se u borbi za titulu Evropske prestonice kulture izborio protiv poznatijih i većih gradova u Nemačkoj - Nirnberga, Magdeburga, Hildeshajma i Hanovera.
U 2024. godini nosoci titule Evropske prestonice kulture su austrijski Bad Išl, grad Bode, koji se nalazi na samom severu Norveške i estonski Tartu.
Atina je bila prva Evropska prestonica kulture, 1985. godine.
Te godine je nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri, zajedno sa francuskim ministrom kulture Žakom Langom, pokrenula ovo evropsko priznanje koje za osnovni cilj ima stavljanje kulture u centar društvenog razvoja i posmatranje kulture kao ključa za privredni razvoj društva utemeljenog na znanju, inovativnosti i kreativnosti.
