Makartni: Lenon je odgovoran za raspad Bitlsa
Nekadašnji bas gitarista Bitlsa Pol Makartni izjavio je da je gitarista i pevač te britanske rok grupe Džon Lenon odgovoran za njen raspad.
U emisiji Bi-Bi-Sija, koja će biti emitovana 23. oktobra, Makartni je odbacio navode da je on odgovoran za raspad Bitlsa.
"Ja nisam osoba koja je podstakla razlaz. Ne, ne, ne. Džon je jednog dana ušao u sobu i rekao 'Napuštam Bitlse'. Da li je to podsticanje razlaza ili ne", upitao je Makartni.
On je izrazio žaljenje zbog raspada, navodeći da je bend u to vreme i dalje stvarao "prilično dobre stvari"."To je bio moj bend, to je bio moj posao, to je bio moj život. Tako da sam ja želeo nastavak rada", dodao je.
Fanovi legendarnog rok benda dugo debatuju oko toga ko je odgovoran za njen raspad, a mnogi krive Makartnija.On je naveo da je Lenonova želja da "se oslobodi" bila glavni motor razlaza.
Bitlsi su se raspali 1970. godine, a Lenon je ubijen deset godina kasnije.
Izraelski arheolozi pronašli drevnu vinariju, staru oko 1.500 godina
Izraelski arheolozi su saopštili da su pronašli veliki drevni kompleks za proizvodnju vina, star oko 1.500 godina.
Kako je navedeno u gradu Javne u centralnom Izraelu pronađene su prese za grožđe, skladišta, peći za proizvodnju glinenih posuda i desetina delića tegli.
Izraelska uprava za antikvitete je rekla da to otkriće pokazuje da se tamo proizvodilo vino u vizantijskom periodu, a procenjuje se da je fabrika mogla da proizvede dva miliona litara vina godišnje.
Džon Seligman koji je rukovodio iskopavanjem je rekao da je vino koje je tamo pravljeno bilo poznato kao vino "Gaza" i da se izvozilo širom regiona.
Bilo je to prestižno lako belo vino i kupovale su ga mnoge zemlje oko Sredozemnog mora, uključujući Egipat, Tursku, Grčku i možda južnu Italiju, rekao je Seligman.
Vino, kako on tvrdi, nije bilo samo važno za izvoz i uživanje u drevna vremena već je bilo značajno što se moglo piti bezbedno jer je voda često bila zagađena.
Uprava za antikvitete je rekla da je vinarija pronađena tokom iskopavanja u okviru razvoja grada Javne, koji se nalazi južno od Tel Aviva.
Dejanu Stojiljkoviću uručena Andrićeva nagrada
Andrićeva nagrada uručena je Dejanu Stojiljkoviću za zbirku priča "Neonski bluz" u izdanju Lagune, u Zadužbini Ive Andrića u Beogradu.
Žiri Andrićeve nagrade,u sastavu Aleksandar Jovanović (predsednik) i Marko Nedić i Petar Pijanović jednoglasno je doneo odluku o laureatu, saopštila je Laguna.
U obrazloženju je navedeno da je autor, "spajajući iskonsku žudnju za pripovedanjem sa novim osećanjem istorije i modernim kulturnim senzibilitetom, u zbirci 'Neonski bluz' ostvario niz upečatljivih pripovednih situacija".
Navedeno je još da se kroz te situacije njegovi junaci neprestano kreću između arhetipskog i predačkog nasleđa, sa jedne strane, i naloga savremenog trenutka, sa druge strane.
Zadužbina Ive Andrića je 1976. ustanovila Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljenu na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine.
Međunarodni video festival Videomedeja u KC Svilara
Međunarodni video festival "Videomedeja" održan je ove godine od 14. do 16. oktobra 2021. godine u Kulturnoj stanici "Svilara" u Novom Sadu. Ovogodišnje obeležavanje 25 godina postojanja festivala okupio je umetnike iz preko 40 zemalja, a predstavljeno je ukupno 58 radova, saopštili su organizatori na konferenciji za novinare.
Prema rečima predsednice Udruženja "Videomedeja" Ivane Sremčević Matijević, ubuduće će ispred naziva Festivala stajati i "internacionalni umetnički festival novih medija", a tema ovogodišnjeg izdanja je "Restart" s obzirom na velike promene u svetu koje se odražavaju i na video umetnost.
Glavni takmičarski program predstavlja selekciju radova koji su izabrani na osnovu internacionalnog otvorenog konkursa, na koji je pristiglo oko 1.000 radova. Ove godine u revijalnom delu programa publika je imala priliku da vidi dugometražni igrani film "Žurka" reditelja i scenariste Aleksandra Davića, dokumentarni film "Videorestart" autorke Ivane Sremčević Matijević, a predstavljeno je i 14 najboljih video radova, koji su nagrađivani u proteklih 25 godina.
Dani katalonskog filma od 28. do 31. oktobra
Jugoslovenska kinoteka od 28. do 31. oktobra organizuje Dane katalonskog filma, koji će predstaviti izbor iz aktuelne španske produkcije.
Program otvara film "Nevinost" (2019) Lusije Alemani, a zatvara ostvarenje "Vampirica iz Barselone" (2020) Luisa Danesa.
Pored dugometražnih biće prikazana i tri kratka igrana filma, kao i dokumentarac "Moja meksička pereca" (2020) Nurije Himenez, objavila je Kinoteka na svom sajtu.
