Berlinski muzej vratio zatim otkupio sliku otetu za vreme nacista
Berlinski muzej je vratio i zatim ponovo otkupio sliku francuskog impresionističkog slikara Kamija Pisaroa (Camille Pišaro) koju su uzeli nacisti za vreme Drugog svetskog rata.
Slika je već izložena od 1961. u Alte Nationalgalerie, koja se nalazi na ostrvu muzeja u Berlinu, a posvećena je nemačkoj umetnosti iz 19. veka i francuskim impresionistima.
Da bi zadržao sliku u svojoj kolekciji muzej je otkupio od porodice kolekcionara Armana Dorvila, advokata i kolekcionara francuske umetnosti, Jevrejina koji je umro 1941. i od čijih naslednika su oduzeta brojna dela za vreme Višijevskog režima koji ih je prodavao na aukcijama.
Neka dela su kupili muzeji neka privatni kolekcionari. Većina članova porodice Dorvil ubijena je za vreme rata.
"Zahvalan sam naslednicima Armana Dorvila što su omogućilli Alte Nationalgaleriji da otkupi delo i što su došli specijalno u Berlin zbog toga", rekao je Herman Parcinger predsednik Fondacije pruske kulturne baštine koja upravlja tim berlinskim muzejom.
Nije rekao koliko je muzej platio za sliku ali je rekao da je porodica želela da slika ostane izložena za javnost i da je sporazum postignut u duhu "dobre saradnje".
Muzej je kupio delo 1961. godine iz jedne londonske galerije ali je naveo da nije uvek poznata provenijencija od prodaje na aukciji 1942. i njihovog preuzimanja 1961. godine.
Delo urađeno 1867, veličine 50 centimetara sa 61 centimetar Dorvil je kupio 1928, i predstavlja centar grada mesta Val-D'Uaz, u regionu Pariza.
Ovo je četvrita slika koju je Nemačka vratila porodici Dorvil. U januaru 2020. godine tri platna su vraćena naslednicima francuskog kolekcionara, koja su došla iz velike kolekcije Kornelijusa Gurlita, sina prodavca umetninama za vreme Trećeg Rajha.
U novembru obeležavanje godišnjice projekta '100 slovenskih romana'
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je da Srbija, u okviru predsedavanja Forumom slovenskih kultura, "podržava inicijativu za obeležavanje 15 godina projekta '100 slovenskih romana', koji promoviše savremenu slovensku književnost i stvara bliske veze slovenskih pisaca, prevodilaca i čitalaca", saopšteno je iz tog Ministarstva.
Gojković je tokom razgovora sa direktorkom Foruma slovenskih kultura Andrejom Rihter u Ljubljani najavila da će obeležavanje godišnjice "biti organizovano u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije u novembru ove godine u Beogradu".
"Srbija će u okviru svog predsedavanja biti domaćin manifestacije dodele nagrade 'Živa' u oblasti muzejske delatnosti, koja okuplja najeminentnije predstavnike muzeja iz zemalja slovenskog područja, od 10. do 13. januara 2022. godine u Beogradu i Novom Sadu, gradu koji će biti i Evropska prestonica kulture sledeće godine", navodi se u saopštenju.
SNP priprema predstavu 'Midlseks' koja govori o interseks osobi
Srpsko narodno pozorište (SNP) priprema premijeru predstave "Midlseks", koja govori o interseks osobi, za 1. novembar ove godine, saopšteno je iz tog teatra.Predstava "Midlseks" radi se po romanu Džefrija Judžinidisa, u režiji Jovane Tomić.
U saopštenju se navodi da će to biti po prvi put da u Srpskom narodnom pozorištu "odvažna mlada ekipa" progovori o polovima, suočavanju sa sobom, strahovima, te postavi pitanje šta je danas "normalnost".Predstava se radi u koprodukciji sa Omladinskom prestonicom Evrope Novi Sad (OPENS).
Konkurs za festival dečije pesme 'Zlatna nota' u Novom Pazaru
Novopazarski Kulturni centar raspisao je konkurs za prvi festival dečije pesme "Zlatna nota", koji će u tom gradu biti održan sredinom decembra.Zainteresovani treba da pošalju svoje autorske radove, koji će sadržati kompoziciju i matricu, podatke o autorima i kratku biografiju izvođača, najkasnije do 20. novembra.
Uslovi konkursa su da pesma nije ranije objavljena, da je u duhu dečije muzike i da izvođači nemaju više od 14 godina.Rezultati konkursa biće objavljeni 1. decembra, a festival "Zlatna nota" je 15. decembra.
Žiri festivala biraće najbolju kompoziciju, muziku, tekst, aranžman i izvođača.
Otvaranje NOMUS-a u Novom Sadu
U novosadskoj Sinagogi otvorene su Novosadske muzičke svečanosti (NOMUS), koncertom violoniste i koncert-majstora Londonskog simfonijskog orkestra Romana Simovića.
On su nastupali u pratnji Vojvođanskog simfonijskog orkestra i maestra Aleksandra Markovića.NOMUS će trajati do 28. oktobra i biće posvećen migracijama i slavnom kompozitoru Volfgangu Amadeusu Mocartu.
Festival, 41. po redu, tradicionalno organizuje Muzička omladina Novog Sada.
Selin Dion otkazala nastup u Las Vegasu iz zdravstvenih razloga
Svetska pevačka zvezda Selin Dion objavila je da iz zdravstvenih razloga otakzuje nastup u Las Vegasu koji je trebalo da počne u novembru.
"Treba da se koncentrišem na svoje zdravlje da bi mi brzo bilo bolje, preprodiću ovo što je pre moguće" , rekla je kanadska zvezda u saopštenju objavljenom na svojim društvenim mrežama i dodala da joj je "slomljeno srce" zbog te situacije.
Selin Dion pati od jakih i upornih mišićnih grčeva što je sprečava da izađe na scenu i učestvuje u probama.
Otkazane su njene predstave u Las Vegasu za 5. i 20. novembar, 19. januar i 5. februar 2022, ali se pevačica nada da će nastupe moći da nastavi 9. marta 2022. godine.
"Posebno mi je žao što sam razočarala sve svoje obožavatelje koji su planirali da dođu u Las Vegas", napisala je ona.
Film Heroj Asgara Farhadija će predstavljati Iran na narednim Oskarima
Film "Heroj" iranskog reditelja Asgara Farhadija, koji je osvojio Gran pri na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, izabran je da predstavlja Iran na narednoj dodeli Oskara, saopšteno je u Teheranu.
Fondacija Al Farabi koja od 1994. godine bira svake godine iranski film za učešće na takmičenju za prestižnog Oskara, nagrade američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, saopštila je da je izabrala film "Heroj" posle gledanja 44 iranska filma.
Farhadi je 2017. osvojio Oskara za najbolji strani film za ostvarenje "Salesman".
Iranski reditelj je tada bojkotovao ceremoniju dodele u Los Anđelesu, jer je tadašnji američki predsednik Donald Tramp (Trump) zabranio ulazak u SAD državljana sedam većinom islamskih zemalja, među kojima i Irana.
Američki hirurzi presadili svinjski bubreg čoveku
Američki hirurzi izjavili su da su uspešno presadili bubreg svinje čoveku, što je pokušaj da se reši problem manjka donora organa.Pacijent na kom je izvršena eksperimentalna transplantacija je već bio na veštačkom održavanju u životu i bez šanse da se oporavi, prenosi BBC.
Bubreg je uzet od genetski modifikovane svinje kako bi se sprečilo da ljudsko telo organ prepozna kao "strano telo" i odbaci ga. Nakon operacije stručnjaci su dva dana vršili provere kako bi utvrdili da li će telo prihvatiti svinjski bubreg i saopštili da on u ljudskom telu funkcioniše isto i kao nakon transplantacije ljudskog organa.Rad još uvek nije zvanično objavljen, ali stručnjaci navode da je ovo najnapredniji eksperiment izvršen do sada.
Slična testiranja su rađena na životinjama, a ovo je prvi put da je testirano na čoveku.
Korišćenje svinjskih organa za transplantaciju, međutim, nije nova ideja. Srčani zalisci svinja se odavno uspešno presađuju ljudima.
