Otvoren konkurs za NIN-ovu nagradu
U žiri NIN-ove nagrade, koja se na godišnjem nivou dodeljuje za najbolji roman, od ove godine biće urednica književnih i tribinskih programa Nardone biblioteke Srbije Milena Djordjijević, naučna saradnica u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu Žarka Svirčev i docent na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu Goran Korunović.Kako se navodi u saopštenju NIN-a, članovi žirija, koji imaju mandat još za 2022. godinu, biće i Teofil Pančić i Marija Nenezić.
Oni su pozvali autore i izdavače da romane, napisane na srpskom jeziku, zavedene u nacionalnoj biblioteci i prvi put objavljene 2022. godine, pošalju na konkurs u najmanje šest primeraka, na adresu nedeljnika NIN odmah po objavljivanju, a najkasnije do 15. decembra 2022. godine.
Spisak pristiglih dela biće ažuriran na sajtu nedeljnika NIN, a ime 69. dobitnika najprestižnijeg domaćeg književnog priznanja biće saopšteno sredinom januara 2023. godine.
NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a aktuelna dobitnica, književnica Milena Marković, nagradjena je u januaru za knjigu "Deca", u izdanju kuće "LOM".
Manifestacija Dani Beograda od 16. do 19. aprila
Manifestacija Dani Beograda 2022, pod sloganom "Beogradu, s ljubavlju" biće održana u tradicionalnom terminu, od 16. do 19. aprila.
Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević izjavio je na konferenciji za novinare u Starom dvoru da je ta manifestacija jedna od najlepših koja slavi bogatu istoriju i kulturno nasledje glavnog grada.
Manifestacija se sastoji od istorijskih šetnji kroz Beograd, izložbi, koncerata, kulturnih manifestacija za najmladje i najstarije a dodeljuje se i nagrada Grada Beograda najuspešnijim pojedincima u prošloj godini.
Dani Beograda održavaju se od 2003. godine, a u spomen na dva veoma bitna datuma iz istorije Beograda.
Slovenski naziv Beograda prvi put se u istorijskim dokumentima pominje 16. aprila 878. godine, a 19. aprila 1867. simboličnom predajom ključeva iz ruku turskih vlasti, Beograd je ponovo postao srpski grad.
Galerija 'Čedomir Krstić' mogla bi da bude osnova za formiranje Muzeja savremene umetnosti u Pirotu
Direktorka Galerije "Čedomir Krstić" u Pirotu Radmila Vlatković izjavila je za agenciju Beta da je u umetničkoj zbirci te ustanove trenutno 435 umetničkih dela."Fond se stalno uvećava. Umetnička zbirka Galerije može da bude osnova za formiranje Muzeja savremene umetnosti u Pirotu u budućnosti", rekla je Vlatković.
Prema njenim rečima, u fondu galerije od nedavno su i dela iz umetničke zbirke bivše Industrije odeće "Prvi maj".
"Galerija ima i sedam legata, a u najavi je još nekoliko. Tokom prošle godine fond je obogaćen za više od 100 dela. Zbirka naše ustanove tokom godine prosečno se uveća sa 60 do 70 umetničkih dela i otuda i potreba za formiranje Muzeja savremene umetnosti", rekla je Vlatković.
Dobitnik nagrade 'Rade Jovanović' je Aleksandar Čotrić
Zbirka "Misli u pokretu" Aleksandra Čotrića najbolja je knjiga aforizama na srpskom jeziku objavljena u 2021, odlučio je žiri nagrade "Rade Jovanović", saopštio je Beogradski aforističarski krug.Nagradjena zbirka "sadrži oko tri stotine aforizama u kojima se naizmenično smenjuju istorijske, socio-psihološke i meta-opservacije o raznim sferama ljudskog znanja i umeća, sa aktuelnim satiričnim žaokama", navodi se u obrazloženju žirija.
Žiri Beogradskog aforističarskog kruga radio je u sastavu Dragutin Minić Karlo, Vitomir Teofilović i Dejan Milojević a odluka je doneta jednoglasno posle razmotrenih 56 aforističarskih knjiga objavljenih prošle godine u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
U najužem izboru za nagradu "Rade Jovanović“ bile su knjige "Martinele“ Save Martinovića i "Sizifove fusnote" Branka Vukovića.
Priznanje dobitniku biće uručeno u avgustu, u okviru manifestacije "Letnji ulični erski kabare“ u Čajetini.
Nagrada se od 2016. zove "Rade Jovanović", u znak sećanja na jednog od najznačajnijih srpskih satiričara i aforističara, koji je živeo i stvarao u Užicu – Radomira Rada Jovanovića (1939-2016).
Registrovana nova, 50.000. vrsta pauka - Guriurus minuano
Prirodnjački muzej u Bernu saopštio je da je u Svetski katalog pauka (World Spider Catalog) ušla nova, 50.000. vrsta te životinje - Guriurius minuano, koja živi u Južnoj Americi.
Novi pauk je dobio po izumrlom plemenu na jugu Brazila, Minuano. Pauka ja otkrila arahnološkinja Kimberli S. Marta (Kimberly) zajedno sa svojim brazilskim kolegama.
Guriurius minuano je član porodice pauka-skakača, koja je najveća porodica te vrste.
Ta vrsta ima osam očiju kao ostali pauci i ima odličan vid. Lovi plen u drveću i živicama u južnom Brazilu, ali ih ima i u Urugvaju i u okolini Buenos Ajresa, glavnog grada Argentine.
Prirodnjački muzej u Bernu podsetio na značaj pauka za ekološku ravnotežu jer su "najvažniji predatori u kopnenim staništima i njihov ekološki značaj ne treba potcenjivati" pošto su najvažniji regulator brojnosti insekata.
Pauci godišnje pojedu od 400 do 800 miliona tona insekata i zbog toga su od suštinskog značaja i za čoveka, naveo je Muzej.
