Dženifer Lopez i Ben Aflek se ponovo verili
Američka pevačica i glumica Dženifer Lopes (Jennifer Lopez) izjavila da se ponovo verila za glumca Bena Afleka (Afleck), 18 godina posle završetka njihove prve veze.
Dženifer Lopes (52) objavila je kratki video snimak na Instagramu na kojem se divi prstenu sa zelenim kamenom.
Glumica, koja je i preduzetnica, ima liniju kozmetike i parfema, želela je da promoviše objavu za više od 200 miliona svojih pratilaca na Instagramu, obećavajući da će im reći nešto "zaista posebno", ako se prijave na njen njuz leter (news letter).
Agent glumice je potom potvrdio veridbu sa Aflekom (49).
Njih dvoje su se upoznali 2002. godine na snimanju filma "Gigli", koji se smatra neuspešnim ostvarenjem, dok su njihovu vezu tada pomno su pratili paparaci.
Njihov brak, planiran za 2003. godinu, bio je odložen, pre nego što su 2004. saopštili da se razilaze.
Pevačica za sobom ima tri braka. Bila je udata za pevača Marka Entonija (Marc Anthony) sa kojim ima blizance. Aflek je bio oženjen glumicom Dženifer Garner, sa kojom ima troje dece.
U 108. godini preminula sekretarica koja je otkucala Šindlerovu listu
Mimi Rajnhard (Reinhard), sekretarica u kancelariji Oskara Šindlera (Schindler) koja je otkucala na pisaćoj mašini listu Jevreja spasenih od istrebljenja u nacističkoj Nemačkoj umrla je u Izraelu u 108. godini.
Rajnhard je umrla u petak i sahranjena u nedelju u Hercliji kraj Tel Aviva, potvrdio je njen sin Saša Vajtman ( Weitman).
Ona je bila jedna od 1.200 Jevreja koje je spasao biznismen Šindler pošto je podmitio nacističke vlasti kako bi ih zadržao kao radnike u svojim fabrikama.
Režiser Stiven Spilberg (Steven Spielberg) snimio je 1993. godine čuveni film o tome.
Rajnhard je rodjena kao Karmen Kopel (Carmen Koppel) u Beču u Austriji 1915. godine, a pred početak Drugog svetskog rata se preselila u Krakov u Poljsku.
Posle invazije nacističke Nemačke na Poljsku 1939. godine ona je zatvorena u krakovski geto pre nego što je poslata u koncentracioni logor Plašov (Plaszov) 1942. godine.
Zahvaljujući poznavanju stenografije dobila je posao u administrativnoj kancelariji logora, gde joj je dve godine kasnije naredjeno da otkuca rukom napisanu listu Jevreja koji će biti premešteni u Šindlerovu fabriku oružja.
"Nisam znala da je to tako važna stvar, ta lista. Pre svega dobila sam listu onih koji su već bili sa Šindlerom u Krakovu, u njegovoj fabrici. Trebalo je da ih stavim na listu", posvedočila je ona za Memorijalni centar holokausta Jad Vašem u Jerusalimu 2008. godine i objasnila da je kasnije na listu dodala svoje ime i imena dvoje svojih prijatelja.
U radnom logoru Brunlic (Brunlitz) gde je bila Šindlerova fabrika zaposlila se u njegovoj kancelariji i tamo radila do kraja rata, ali nije imala puno ličnog kontakta s njim.
"Bio je vrlo šarmantan, vrlo otvoren. Nije se prema nama odnosio kao prema ološu", rekla je ona decenijama posle rata.
Kada se rat završio doputovala je u SAD gde je živela dok se nije uselila u Izrael 2007. Tada je imala 92 godine.
Njen sin Vajtman je rekao da je po dolasku u Izrael postala neka vrsta slavne lično zbog popularnosti filma što je, izmedju ostalog, doprinelo da živi još 15 godina.
Finska vratila Rusiji zaplenjenu pošiljku umetničkih dela
Finska je vratila Rusiji pošiljku umetničkih dela iz ruskih muzeja koja je ranije zaplenjena u okviru sankcija Evropske unije.
Finska carinska služba saopštila je da je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje dalo specijalnu dozvolu za vraćanje pošiljke ukupne vrednosti od oko 42 miliona evra.
U saopštenju se navodi da su kamioni sa umetničkim delima iz muzeja Ermitaž i Državnog muzeja Pavlovsk u Sankt Peterburgu, izmedju ostalih, napustili finsku teritoriju.
Pošiljka je bila zaplenjena na graničnom prelazu Valima početkom aprila.Umetnička dela su bila na pozajmici u muzejima širom Evrope i Japana.
Rusija je zatražila da se vrate umetnička dela iz svih "neprijateljskih zemalja" koje su Moskvi uvele sankcije nakon invazije na Ukrajinu.
Američki beskućnici sve stariji
Američki beskućnici su sve starija, brzo rastuća grupa siromašnih i očajnih ljudi iznad 50 godina koji iznenada ostaju bez stana zbog gubitka posla, razvoda, smrti u porodici ili zbog posledica pandemije.
Tako je skliznuće Karle Finokio u beskućništvo počelo kada se rastala s partnerom posle 18 godina zajedničkog života i privremeno se preselila kod rođaka.
Ta 55-godišnja žena planirala je da iskoristi svoj ček državne pomoći od 800 dolara mesečno da iznajmi stan posle operacije kičme. Ali ubrzo je morala da živi u svom starom automobilu, pod zaštitom svog psa-mešanca, nesposobna da priušti bilo kakav smeštaj u Feniksu, gde su tokom pandemije korona virusa prosečne mesečne kirije porasle za 33 odsto, na preko 1.220 dolara za garsonjeru.
"Ogroman je rast beskućništva starijih osoba", rekla je Kendra Hendri, saradnica u najvećem skloništu za beskućnike u Arizoni, gde stariji ljudi čine oko 30 odsto privremenih stanara. To "nisu nužno ljudi koji imaju mentalne bolesti ili probleme s drogiranjem, to su ljudi koje rast kirija izbacuje na ulicu".
Stručnjaci predviđaju da će se njihov broj skoro utrostručiti u narednoj deceniji, zahtevajući od kreatora politike od Los Anđelesa do Njujorka da smisle nove ideje za smeštaj sve starijih, bolesnijih i manje sposobnih da plaćaju rastuće kirije. Aktivisti kažu da je potrebno mnogo više stanova, posebno za ljude sa ekstremno niskim primanjima.
Krećući se trotoarima u invalidskim kolicima i sa štakama, ostareli beskućnici su "zdravstveno stariji od svojih godina", s problemima s pokretljivošću, kognitivnim i hroničnim bolestima, poput dijabetesa. Mnogi su se zarazili kovidom ili nisu mogli da rade zbog ograničenja koja je donela pandemija.
Studija o starijim beskućnicima iz 2019. Univerziteta u Pensilvaniji oslanjala se na podatke popisa tokom 30 godina i predvidela da će se američka populacija ljudi starijih od 65 godina koji će se suočiti sa beskućništvom do 2030. godine skoro utrostručiti sa 40.000 na 106.000, što će rezultirati krizom javnog zdravstva jer će se umnožiti njihovi zdravstveni problemi povezani sa starenjem.
Margot Kušel, lekarka koja vodi Centar za ugrožene, ustanovu Univerziteta Kalifornije u San Francisku, rekla je da je njeno istraživanje u Ouklandu pokazalo da je skoro polovina starijih beskućnika u SAD morala pod starost da živi na ulici.
"Vidimo da penzionisanje više nije zlatan san", rekla je Kušel, jer "mnogi siromašni, malo plaćeni radnici posle penzionisanja moraju da žive na ulici".
To se posebno odnosi na one koji su sada u kasnim 50-im do kasnih 60-ih godina, a nemaju penziono osiguranje. Po popisu stanovništva SAD, polovina i žena i muškaraca starosti od 55 do 66 godina nema ni ušteđevinu za penziju.
Popis pokazuje da je preko 70 miliona žitelja SAD rođenih između 1946. i 1964. godine i do 2030. godine svi će imati 65 godina, za penzionisanje.
Ostareli beskućnici masovno imaju i manje socijalno osiguranje jer su mnogi godinama radili "na crno".
Donald Vajthed, iz Nacionalne koalicija za beskućnike, u Vašingtonu, rekao je da su Afro i Latinoamerikanci, i Američki starosedeoci koji su postali punoletni 1980-ih, usled recesije i visoke stope nezaposlenosti nesrazmerno mnogo zastupljeni među beskućnicima.
Mnogi od njih koji su blizu penzije, nikada nisu imali dobro plaćene poslove i nisu kupovali kuće zbog diskriminatorne prakse trgovaca nekretninama.
"Mnogo nas nije ulagalo novac u penzione programe, misleći da će se socijalno osiguranje pobrinuti za nas", rekao je Rudi Solis (63), operativni direktor centra koji nudi obroke, tuširanje i druge usluge starim beskućnicima u Finiksu.
Prosečna mesečna penzija iz Fonda socijalnog osiguranja SAD iznosi od decembra 1.658 dolara, ali mnogi stariji beskućnici imaju mnogo manje penzije jer nemaju pun penzioni staž i jer su zarađivali manje od drugih. Tako pravo na socijalnu pomoć od 841 dolara mesečno imaju ljudi stariji od 65 godina slabog imovinskog stanja koji nemaju pun penzioni staž.
Izložba fotografija o opsadi Sarajeva u Beogradu
Izložba fotografija pod nazivom “Opsada” (Siege), engleskog fotografa Pola Loua (Paul Lowe), povodom obeležavanja 30 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini, kao i opsade glavnog grada Sarajeva, najduže u modernoj istoriji, biće otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, najavili su organizatori.U saopštenju je navedeno da je Lou "zabeležio scene iz svakodnevnog života dokumentujući četvorogodišnju opsadu Sarajeva".
"Više puta je dolazio u opkoljeni grad izmedju 1992. i 1994. godine i beležio kako su gradjani pokušavali da prežive agresiju koja se na njih sručila s okolnih brda”, piše u saopštenju.
Dodaje se da je tokom opsade, Sarajevo iz jedne žive, moderne metropole pretvorilo “u nešto nalik srednjevekovnoj tvrdjavi”, ali da su uprkos oskudici i opasnostima, gradjani Sarajeva “nastavili su da stvaraju umetnost, muziku, pozorište i igru”.
Ukazano je i da se "izložba organizuje u trenutku kada Evropa ponovo svedoči scenama razaranja i patnje u gradovima kao što su Mariupolj i Harkiv".
"Zbog toga Louove slike opkoljenog Sarajeva, u kojima je pedantno dokumentovao intimna životna iskustva običnih ljudi uhvaćenih u najneobičnijim okolnostima, imaju posebno snažan odjek”, piše u saopštenju.
Izložba u Beogradu, simultana je i istovetna onoj na programu u sarajevskoj Vijećnici kojom se obeležava 30 godina od početka opsade Grada.
Partnerski su je omogućili i podržali: Grad Sarajevo, Informativni centar Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Centar za postkonfliktna istraživanja, Memorijalni centar Srebrenica, Modul memorije i forum ZFD.
Na otvaranju izložbe u Beogradu, govoriće autor fotografija Pol Lou, direktorka Centra za postkonfliktna istraživanja Velma Šarić i direktorka beogradskog foruma ZFD Nataša Govedarica.
Izložbu organizuje nemačka organizacije forum ZFD, predstavništvo Beograd.
