“Do zvezda” (“Ad Astra”), ko-scenarista i reditelj: Džejms Grej, glavne uloge” Bred Pit, Tomi Li Džons, Liv Tajler, Donald Saterlend
U neizmernim kosmičkim prostranstvima, mi nismo sami, ni jedini, niti smo to ikada bili!
Procenjuje se da postoji najmanje sto biliona galaksija u univerzumu, sa milijardu triliona zvezda i čak 10 milijardi triliona planeta!!! Od ovih brojki hvata vas vrtoglavica, a možda i jeza. Samo u našoj matičnoj Galaksiji, Mlečnom putu, se nalazi između 200 do 400 milijardi zvezda i najmanje 100 milijardi planeta.
Tvrditi da je ljudska rasa jedina inteligentna organska životna forma u vaskolikom svemiru i da je Zemlja jedina planeta na kojoj se razvio život protivi se zdravom razumu. To je, jednostavno rečeno, čista besmislica!
Sve donedavno, oni koji su tvrdili da vanzemaljci postoje, smatrani su lunaticima, čak i “javnim neprijateljima”. To je najbolje na svojoj koži osetio i legendarni švajcarski autor Erih fon Deniken, zagovornik teze o postojanju takozvanih “Ancient Aliens”, koji je decenijama trn u oku “mejnstrim” arheolozima, istoričarima, naučnicima, antropolozima i tajnim vladinim službama, koji su ga okarakterisali kao “uglađenog prevaranta i hohštaplera”.
Kao “pionir ekstraterastrijalizma”, on je 1968. godine u svojoj antologijskoj knjizi “Božanske kočije” (koja je na srpskom jeziku prevedena sa nazivom “Sećanja na budućnost”), izneo da se u mnogim antičkim rukopisima, predanjima, crtežima i artefaktima mogu naći brojni dokazi o vanzemaljcima, koji su u svojim “letećim tanjirima i vatrenim diskovima“ hiljadama godina ranije posetili Zemlju!
Fon Deniken je, nimalo “politički korektno”, javno hrabro poručio da zvanična, akademska istorija laže i postavio ključno “heretičko” pitanje: ”Da li je Bog bio astronaut?!” Odlučno odbacivši opšteprihvaćeno Darvinovo učenje o evoluciji vrsta, on je u svojoj “odmetničkoj” teoriji o postanku čoveka odvažno sugerisao da je ljudska rasa proizvod genetičkog inženjeringa od strane tehnološki i intelektualno daleko superiornije vrste vanzemaljaca!
Protokom vremena, Erih fon Deniken je stekao milionsku armiju sledbenika i istomišljenika , takozvanih “ufologa”, koji danas slobodno i glasno formulišu egzistencijalističko- filozofska pitanja koja nas sve tište: Ko smo, u stvari, mi? Odakle potičemo? Zašto smo ovde? Kuda idemo? Ko su naši stvoritelji, majka Priroda ili vanzemaljski Inženjeri?
Da li smo deca zvezda, kojima ćemo se neminovno vratiti? Ili, da li nam možda ističe vreme na ovoj planeti, jer smo se pokazali kao neuspešni eksperimenat i nismo iskoristili datu šansu da se kao inteligentna civilizacija razvijemo dalje od primalnih životinjskih instikata? Da li nas očekuje “Sudnji dan”, poput onog od pre 65 miliona godina, kada su krvoločni dinosaurusi, tadašnja dominantna vrsta, zbrisani sa lica Zemlje? Da li je to bila volja vanzemaljskih Bogova, koja sledi i nas?
Bilo kako bilo, vanzemaljci postoje! To je danas javno priznata planetarana “tajna”. Dokazi za to su svuda oko nas, koji nude obećanje Istine i zahtevaju da preispitamo sve što su nas jednostrano (i pogrešno!) vekovima učili.
Holivud, koji uvek deluje u tesnoj sprezi sa američkim političko-vojnim establišmentom, je otišao korak dalje i sada bučno poručuje masama: ”Vanzemaljci (ponovo) dolaze!” Naime, poslednjih godina je upadljivo sve veći broj naučno-fantastičnih filmova (i tv-serija) na zadatu temu”: “Prometej” (2012.), “Interstelarno” (2014.), “Dan nezavisnosti 2: Nova pretnja” (2016.), “Osmi putnik: Kovenant” (2017.)...
To je za “ufologe” krunski dokaz da se najšira javnost postepeno i sistematski priprema od strane vladinih organizacija i institucija za neminovni momenat kada će to biti definitivno obelodanjeno. Ono što su Vašington, Pentagon, CIA, FBI i NASA dekadama krili od naroda, sa demagoškim obrazloženjem da bi sprečili masovnu paniku i devastirajući kulturološki impakt , u vrlo skoro vreme postaće realnost življenja. Vanzemaljska budućnost je upravo pred našim očima!
U petak, 20. septembra, na repertoar “multipleksa” dolazi novi holivudski “sajens fikšn” koji se bavi kosmičkim misterijama čovečanstva. “Do zvezda” je grandiozna svemirska odiseja i intimna ljudska drama istovremeno. Zbog svoje zadivljujuće vizuelnosti, to je svakako film kojeg treba videti prevashodno na velikim ekranima!
Vodeća zvezda ovog dela je famozni Bred Pit, koji se nakon uloge kaskadera-dublera u Tarantinovom hitu “Bilo jednom u Holivudu” sada otisnuo u svemir. On igra američkog astronauta-veterana Roja Mek Brajda, koji se samo u izolaciji svemira oseća kao kod kuće!
Roj je poslat do vanjskih ivica Sunčevog sistema da pronađe svog oca Kliforda (“Oskarovac” Tomi Li Džons), nestalog pre 16 godina u misiji traganja za dokazima o vanzemaljskoj inteligenciji. Njegovo putovanje će obelodaniti tajne koje prete opstanku ljudi na Zemlji. Ovo je cerebralni i emocionalni triler , koji je ujedno i svemirsko i filozofsko putovanje koje istražuje zagonetke o ljuskom poreklu, našem mestu u univerzumu i samom značenju života.
“Do zvezda” ima ambiciju da bude najrealističniji “sajens fikšn” ikada snimljen, još od antologijske “Odiseje u svemiru: 2001” (1968.) nenadmašnog Stenlija Kjubrika Ovaj svemirski spektakl, raskošno kreiran najsavremenijim specijalnim efektima, je delo koje bi najmanje očekivali od jednog “indi” reditelja malih, suptilnih filmova kao što je Džejms Grej (”Izgubljeni grad Z”, ”Dva ljubavnika”, “Imigrant”).
Njegova autorska tranzicija ka velikom holivudskom “blokbasteru’’ se pokazala uspešnom. On upravlja ovom kosmičkom avanturom sa sigurnom rediteljskom rukom, iskazujući osećaj za detalje i ritam pripovedanja. “Do zvezda” je film koji je Džejmsa Greja zaista lansirao do zvezda!
Grejova vizija ljudskog istraživanja svemira je siva i prkosno neromantična. Jedna akciona scena drumske bitke na Mesecu neodoljivo podseća na Milerovog apokaliptičnog “Pobesnelog Maksa”.
Njegova retro “sci-fi” estetika uočljivo nosi kjubrikijanski pečat. Isto tako, “Do zvezda” u sebi sadrži i reference na još jedan kultni film - “Apokalipsu sada” (1979.) Frensisa Forda Kopole.
Naime, ovaj film prikazuje traganje astronauta Roja, stoičkog usamljenika i neustrašivog “svemirskog kauboja” iz 21. veka, za svojim nestalim ocem Klifordom u dubinama svemira, u regionu oko plavog ledenog giganta Neptuna, osme planete u Sunčevom sistemu. Kad je Kliford zagonetno nestao, on nije napustio svoju misiju, svoju zemlju, svoju obavezu. On je napustio mladog Roja, što je ostavilo traumatične posledice na njega.
U jednoj početnoj sceni filma, Roja ostavlja njegova supruga (Liv Tajler). Razlog? On je otuđen, udaljen, preokupiran svojim demonima, tegobama i dilemama, koje sam glasno izgovara:” Šta se desilo mom ocu? Šta je tamo našao? Da li ga je to slomilo? Ili je uvek bio slomljen? ”
U tom smislu, Roj podseća na lik turbulentnog kapetana Vilarda (Martin Šin) iz “Apokalipse sada”, koji u džunglama Kambodže traga za svojom figurom “oca” – odmetnutim misterioznim komandantom koji je je imao svoje razloge – pukovnikom Kurcom (nezaboravna uloga Marlona Branda).
“Per Aspera Ad Astra” je latinska izreka koja znači: “Kroz trnje do zvezda”. Grejov film se zaputio prema Neptunu, ali je zapravo uzeo pravac ka drami, punoj bola, suza i- pomirenja.
U filmu “Bilo jednom u Americi” Leonardo Di Kaprio plače. Bred Pit takođe plače u filmu “Do zvezda”, koji poručuje: U svemiru niko ne može da te čuje kad plačeš zbog svojih problema sa nestalim ocem!
Bojan Ž. Bosiljčić
