Film Vladimira Perišić "Lost kantri" (Lost Country - Izgubljena zemlja) je za četiri dana prikazivanja u Parizu i još 20 francuskih gradova dospeo na drugo mesto najkvalitetnijih filmova na repertoaru u Francuskoj.
Ta intimna drama - kako o tom filmu piše najcenjeniji francuski sajt za filmove "Alo sine" (Allo cine), dobio je ocenu kritike i publike 3,6 od mogućih pet poena.
Kritike tog filma su objavljene u 17 dnevnih novina, nedeljnika i specijalizovanih časopisa, kao što su "Kaje d sinema", "Mond", "Figaro", "Nuvel observater".
U intervjuu za "Alo sine", Perišić objašnjava i zašto je napravio dugu pauzu izmedju filma "Obični ljudi" snimljenog 2009. i "Lost kantri".
"Za 'Lost kantri' je bilo potrebno izvesno vreme, izvesna distanca, da bih mogao da se bavim temom: moj odnos s majkom koja je učestvovala u politici Slobodana Miloševića. Ona nije bila port-parol kao majka u filmu, ali je radila u kulturi. Za direktno suočavanje s poreklom te rane potrebna je zrelost da bi to moglo da se ispriča. Mislio sam da je bilo neophodno napraviti 'Obične ljude' da bih se suočio sa ratnim zločinima, a da će vreme za mnogo ličniju priču tek uslediti".
U jednom od komentara filma autor prikaza filma na francuskom sajtu "Alo sine" Vladimir Perišić je predstavljen kao autor koji se "beskompromisno suočava s prošlošću svoje zemlje.... Jugoslavija je mrtva, živela Srbija....Ili možda ne", napisao je on.
