Vladimir Paskaljević, sin reditelja Gorana Paskaljevića, uputio je „Javnosti okupirane Srbije otvoreno pismo“, kako je naslovio svoje obraćanje, povodom „ukljanjanja“ Jugoslava Pantelića koji je 11. septembra smenjen sa mesta direktora Jugoslovenske kinoteke, i najavljene retrospektive filmova svog oca.
Prema programu koji je objavljen početkom meseca, pet godina od smrti Gorana Paskaljevića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske kinematografije, Jugoslovenska kinoteka će obeležiti retrospektivom njegovih filmova koja je zakazana u Sali „Makavejev“, 25. septembra, dana kada je 2020. preminuo u Parizu.
Podsećanja radi, Paskaljević je bio dobitnik brojnih priznanja među kojima su i nagrade na najvećim svetskim festivalima, a 2019. je postao i laureat Zlatnog pečata, koji mu je dodeljen povodom 70 godina od osnivanja Jugoslovenske kinoteke.
Otvoreno pismo Vladimira Paskaljevića, reditelja koji gotovo dve decenije živi i radi u Torontu, objavljujemo u ceolosti:
„U Srbiji danas na sceni nije čak ni represija totalitarne ideologije, već ogoljeni varvarizam i huligansko-navijačke horde puštene s lanca, kojima se pridružuju i oružane snage. U pitanju je sirov teror u kojem se huligani slave zato što razbijaju devojkama vilice, i što se žene nasumično hapse i ponižavaju u policijskim stanicama.
„Uklanjanje“ Jugoslava Pantelića iz Jugoslovenske Kinoteke iz partijskih razloga, nije samo kap koja preliva čašu, već direktan čin agresije koja se kapilarno širi sve institucije društva, i ja tom činu ne želim da dam privid legitimiteta. Zato zahtevam da se retrospektiva mog pokojnog oca u Kinoteci otkaže dokle god je ona pod agresijom režima“, navodi Vladimir Paskaljević.
„Podsetio bih javnost da je Goranov očuh Filip Aćimović (kog sam ja zvao deda), zajedno sa svojim kolegama gradio Kinoteku kao mesto okupljanja slobodnomislećih filmofila i studenata filma. Filip Aćimović bio je žrtva sličnog režimskog nasilja. Kao mlad pijanista, zbog jedne rečenice kojom je pohvalio „nepodobne“ kompozitore, Udba mu je zabranila da ikada više javno svira — iako je bio borac NOB od prve ratne godine.
I to ga pak nije slomilo: govorio je šest jezika, i od cepača karata ubrzo je postao zamenik upravnika Kinoteke. Njegovim zalaganjem i saradnjom sa ostalim kinotekama sveta, stvoren je fond od desetina hiljada filmskih kopija, čime je Kinoteka postala četvrti filmski arhiv u svetu.
On je zaslužan i za međunarodni sporazum da nijedna kolekcija ne može biti razdeljena sukcesijom država. Filip Aćimović je bio protivnik svake represije, i prvi je poveo mog oca Gorana u Kinoteku, gde je zavoleo film – navodi Vladimir Paskaljević.
„Zato osećam obavezu da danas dignem glas: vreme agresije će proći, a retrospektiva filmova Gorana Paskaljevića treba da se dogodi kako dolikuje, u slobodnom društvu — a ne dok publika prolazi između tenkovskih gusenica i huliganskih bejzbol palica. Moj otac je često izgovarao rečenicu koju je, kako mi je znao reći, naučio od svog školskog druga, Vaclava Havela:
„Kad okupator uđe u prostoriju, vi izađite“. Stoga je jedini odgovor na represiju potpuni bojkot i povlačenje svakog privida legitimiteta“, istiće u svom otvorenom pismu našoj javnosti reditelj Vladimir Paskaljević.
