Nakon što prođu dani žalosti zbog smrti pape Franje, počeće proces izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve. Kolegijum kardinala, koji se naziva konklava, glasaće u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, pod uslovima stroge tajnosti.
Kada nije mesto u kome se donosi jedna od najvažnijih odluka u hrišćanskom svetu, Sikstinska kapela je, kako joj samo ime kaže – bogomolja, ali i deo Vatikanskog muzeja koje godišnje poseti oko šest miliona ljudi i u kome se nalaze neka od remek-dela renesansne umetnosti, piše BBC.
Ovo su zanimljivosti o Sikstinskoj kapeli:
Mikelanđelo je bio dete kada je naručena izgradnja Sikstinske kapele
Mikelanđelo je imao samo pet godina 1480. godine kada je papa Sikst IV naručio izgradnju Sikstinske kapele. Kapela je bila deo glorifikacije Vatikana koju je sproveo Sikst.
Posetioci ulaze u kapelu na pogrešna vrata
Turisti koji posećuju kapelu ne čekaju dugo da se dive zidu na kome je naslikan Strašni sud ili freskama na plafonu koje prikazuju devet scena iz Knjige postanja.
Kada obiđete Vatikan kao turista, zapravo ste dovedeni na pogrešan kraj Sikstinske kapele. Ulazite kroz mala vrata pored oltara, što vas zapravo dovodi u prostor koji bi bio rezervisan za sveštenstvo.
Sikstinska kapela je zapravo prilično mala
S obzirom na zadivljujuću umetnost koju čuva i njen verski, duhovni i istorijski značaj, stvarna veličina kapele mogla bi biti iznenađenje za posetioca koji prvi put dolazi.
Dugačka je samo oko 40 metara, široka 13 i visoka 20 metara, što je prilično mali prostor, posebno kada mislite da u toj kapeli ima 3.600 kvadratnih metara oslikane površine.
Mikelanđelo je bio vajar koji je nateran da slika
Mikelanđelo je služio kao šegrt freskoslikaru Domeniku Gilandaiju, ali je počeo kao vajar i postao poznat po svojoj neverovatnoj figuri Davida, završenoj 1504. godine.
Godinu dana kasnije bio je u Rimu, gde ga je papa Julije II pozvao da radi na njegovoj grobnici u novoj bazilici Svetog Petra.
„Iz razloga koje ne znamo tačno, on je potom poslat na oslikavanje plafona“, kaže istoričar umetnost Matijal Vivel.
Mikelanđelo remek-delo platio zdravljem
Mikelanđelo je četiri godine i u nekoliko navrata oslikavao Sikstisnku kapelu. Sam proces jednom je prekinut zbog spora oko plaćanja, ali i zbog pojave buđi. Tada je Mikelanđelo morao da prefarba određene delove, samo godinu dana nakon što ih je oslikao, piše Far Out Magazine.
Tu je bila i velika iscrpljenost. Suprotno popularnom verovanju, Mikelanđelo nije slikao ležeći, nego je napravio specijalnu skelu na kojoj je slikao stojeći izvijenog vrata, što je predstavljalo ogromno opterećenje za njegovo telo.
Zidove kapele je već oslikalo nekoliko umetnika rane renesanse, kao što su Sandro Botičeli, Domeniko Girlandajo i Pietro Peruđino. Pojedine freske su i dalje ostale.
Ali Mikelanđelo je doveden da joj da pravi sjaj. Kapela je trebalo da bude privatna papi, ali i s namerom da se tu sprovodi konklava.
Mikelanđelo je uradio skoro sve slike u Sikstinskoj kapeli
Matijas Vivel kaže da su radovi na restauraciji dokazali da su radovi na Sikstinskoj kapeli „u velikoj meri rađeni jednom rukom, osim relativno malih delova koje su radili pomoćnici”.
„Pred kraj je Mikelanđelo radio sa crteža, tj sa skica i crteža direktno na gips, što je prilično izvanredno i možda bez presedana“, objasnio je on.
Tema kapele se menjala
Profesorka Ketrin Flečer opisuje vremensku liniju Sikstinske kapele (od izbora pape Siksta IV 1471. do Mikelanđela koji se vratio da naslika Strašni sud između 1535. i 1541.) kao „70 godina tokom koji su više ljudi, iz više različitih generacija, kumulativno dali svoje doprinose“.
„Znamo da je plafon prvobitno trebalo da bude plava pozadina sa zlatnim zvezdama, a kasnije je došlo do promene. Znamo da je prvobitno bilo nešto sasvim drugačije na zidu gde je na kraju naslikan Strašni sud“, opisala je ona.
Freska Boga koji stvara Adama takođe prikazuje ženu, za koju se smatra da je Eva
Centralna, plafonska slika kapele na kojoj Bog stvara Adama, sa prstima koji se skoro dodiruju, jedna je od najzanimljivijih u celoj zgradi.
Profesorka Ketrin Flečer je naziva „jednom od nekolicine slika koje vidite apsolutno svuda.
„Ona je, uz Mona Lizu, verovatno jedina druga slika zapadne umetnosti koja ima takav ikonični status“, kazala je.
Među figurama okupljenim u Božijem ogrtaču je i jedna žena, za koju se često mislilo da je Eva, pre nego što je stvorena.
„Eva je tu i izgleda izuzetno svesna šta se dešava. Bog daje Adamu dušu, daje mu slobodnu volju i to je ono što ona personifikuje“, kaže Vivel.
Freska Strašni sud je cenzurisana
Strašni sud je naslikan 25 godina nakon plafona Sikstinske kapele, u to vreme Mikelanđelo je imao 60 godina. Osećaj sopstvene smrtnosti se uvlači u delo, koje je, kako Sara Vouls opisuje, „ceo zid pun plavih i uvijajućih, padajućih tela“, u oštrom kontrastu sa uređenim plafonom freska.
Tela koja se prevrću su uglavnom muška i uglavnom gola – požalio se na golotinju papin oficir Bjađo da Čezena.
Mikelanđelov odgovor je bio da ovekoveči Čezenu na slici kao sudiju prokletih i sudiju u paklu, golog – osim zmije omotane oko njegovih kukova i genitalija, koje zmija ujeda!
Kritike golotinje nastavljene su i nakon što je Mikelanđelo preminuo. Njegov bivši pomoćnik Daniele de Voltera je zamoljen da naslika pantalone na golim figurama, zbog čega je dobio nadimak „izrađivač pantalona“.
Međutim, duh slike je opstao, čak je i španska inkvizicija branila Mikelanđelovu upotrebu golotinje na suđenju koje su vodili zbog Veronezeove „Tajne večere“.
Mikelanđelo postao slavan zahvaljujući Sikstinskoj kapeli
Za razliku od mnogih umetnika, Sikstinska kapela (i David, naravno) bila su i u svoje vreme cenjena dela.
Postojana popularnost Strašnog suda je svedočanstvo o njegovom nasleđu, a Sikstinska kapela u celini, kaže Sara Vovles, bila je „jedno od velikih umetničkih dostignuća i smatra se školom koju svi umetnici prate od samog početka“.
„Dok ne vidite Sikstinsku kapelu, nemate adekvatnu ideju šta je čovek sposoban da postigne“, rekao je jednom Johan Volfgang Gete.
