Crna Gora ima izglede da, uz ozbiljan napredak u reformama, postane članica Evropske unije 2029. godine, dok su u Srbiji reforme nazadovale, a duboka politička kriza se zaoštrava, ocenjuju analitičari u Briselu koji naglašavaju da EU mora preobraziti sopstveno ustrojstvo da bi proširenje bilo uspešno i geopolitički značajno.
Centar za evropsku politiku (EPC) to ističe u pripremi rasprava o proširenju koje će, uz učešće analitičara sa Zapadnog Balkana, prirediti posle objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku regiona početkom novembra.
Briselski portal Politiko ukazuje na to da je "Beograd ključni igrač u regionu, previše važan da bi oglušilo o njega, ali i previše nepredvidljiv" i da su "u Srbiji su vlasti nazadovale u evropskim reformama".
EPC piše da je Srbija u dubokoj političkoj krizi od pogibije u Novom Sadu 1. novebra prošle godine i nesmanjenog, u istoriji Srbije najvećeg talasa protesta i demonstracija pod vođstvom studenata te je "legitimitet režima doveden u pitanje".
Talas mirnih demonstracija se sučelio, ocenjuje briselski institut, "sa sve žešćom represijom vlasti koja je agresivnom kampanjom udarila na demonstrante, civilno društvo, nevladine organizacije i nezavisne novinare".
EPC navodi da će u ocene Evropske komisije o napretku evropskih reformi u zemljama Zapadnog Balkana "ove godine biti uključena i temeljna procena onoga što sama Unija mora učiniti da bi bila spremna da primi nove članice u svoje redove".
Centar dodaje da će "s obzirom na presudno bitan geopolitički trenutak, ti dokumenti direktno ući u raspravu o budućnosti Evrope, uz čvrsto povezivanje imperativa proširivanja i reformi".
Jer, primećuju analitičari briselskog centra, "proširivanje je ponovo izraslo u imperativ u sve krhkijem geopolitičkom kontekstu i buduće dansko predsedništvo EU i Evropski savet preuzimaju vođstvo Unije na životno važnoj raskrsnici", uz nužne reforme same EU.
EPC smatra da bi "ulazak Crne Gore u EU bio nisko rizičan, a veoma opipljiv način za EU da dokaže svoju verodostojnost, uverljivost i sposobnost da sprovede proširenje - čime bi ojačala poverenje u sopstveno vođstvo u vremenima geopolitičke neizvesnosti".
Analitičari primećuju da bi Crna Gora "sa svojih 600 hiljada žitelja i bruto domaćim proizvodom (BDP) od 5,8 milijardi evra (što je 0,034 odsto BDP-a 27 članica EU) ulaskom u članstvo značila zanemarljivu budžetsku i institucionalnu posledicu za Uniju".
"Istinski izazov je otud politički, a ne tehnički", piše u analizi briselskog centra.
EPC navodi da vlasti u Podgorici ujedno moraju opipljivo napredovati u primeni reformi, posebno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, suzbijanju korupcije na visokoj ravni i jačanju "zasad samo delimične slobode medija", dok se reforme u državnoj upravi sučeljavaju s politizacijom kad je reč o imenovanjima na visoke položaje.
