Ustav BiH jedan je od aneksa Dejtonskog sporazuma, koji sadrži principe, a ne Ustav...
Narodna skupština Republike Srpske nema mehanizam da uskrati mandat srpskim sudijama u Ustavnom sudu BiH protiv njihove volje.
To je izjavio bivši sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić, dodavši da Narodna skupština RS sudijama jedino može da uputi zahtev da podnesu ostavku i da na taj način napuste sud.
Simić je naveo da je pitanje prestanka mandata sudija regulisano Ustavom BiH, koji podrazumeva tri načina.
"Prvi je kada sudija napuni uslove za odlazak u penziju, drugi kada podnese ostavku i treći ukoliko sudija bude razrešen iz nekih razloga, a to razrešenje je u nadležnosti sudija Ustavnog suda. One su te koje odlučuju da li će nekoga razrešiti ili neće", kazao je Simić za banjalučki portal Srpskainfo.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je juče da će parlament RS doneti odluku da povlači sudije iz RS u Ustavnom sudu BiH, ako se sami ne povuku.
Takva najava usledila je nakon što je Ustavni sud BiH nedavno doneo odluku prema kome vlasništvom nad poljoprivrednim zemljištem u BiH ima država, a ne entiteti.
U Ustavnom sudu BiH ima devet sudija, od kojih su dvoje iz RS - sudija Miodrag Simović i Zlatko Knežević, koji je trenutno i predsednik Ustavnog suda BiH.
U Ustavnom sudu BiH je troje sudija stranaca.
Upitan koji je najkraći put da se strane sudije u Ustavnom sudu BiH, njih troje, zamene domaćim sudijama, Simić je rekao da Ustav BiH sadrži odredbu koja daje vrlo jednostavnu mogućnost da se strane sudije uklone iz ustavno-pravnog sistema BiH.
Prema njegovim rečima, Ustav predviđa mogućnost da Parlamentarna skupština BiH može da donese zakon kojim se "ukida" pravo stranim sudijama na izbor u Ustavni sud i da se umesto njih, po reciprocitetu koji postoji, izabere dvoje sudija iz Federacije BiH i jedan sudija iz RS.
"Znači, PS BiH može po hitnom postupku doneti zakon, razrešiti strane sudije, izabrati nove iz BiH, a da ostanu iste nadležnosti do promene Ustava", naglasio je Simić.
On smatra da je "sramota za jednu državu, koja od 1995. želi da bude suverena i članica EU, a da u svom sastavu ima troje stranih sudija, odnosno trećinu onih koji nisu državljani niti građani BiH".
Upitan koliko su osnovane reakcije iz RS da Ustavni sud BiH svojim odlukama zadire u entitetske nadležnosti i da deluje izvan svog mandata, Simić je naveo da je BiH "nedovršena država", da ima Ustav u kome je svega deset članova, zbog čega Ustavom nije regulisan ogroman broj pitanja koja bi trebalo da budu u nadležnosti države.
"Upravo tu prazninu Ustavni sud koristi, da ne kažem zloupotrebljava, i uzima ulogu zakonodavca, jer on kreira određena rešenja", ocenio je on.
Komentarišući poslednju odluku Ustavnog suda BiH kojom vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem pripada državi BiH, a ne entitetima, Simić je kazao da je sud zaključio da je BiH država, da ima teritorijalni i ustavni suverenitet i da samim tim ima pravo i na državnu imovinu koja se iskazuje kroz javna dobra.
"To na prvi pogled izgleda logično. Ali, ključno je pitanje to da u Ustavu uopšte ne postoji pojam državne imovine, a ono što nije regulisano Ustavom, što nije preneto u nadležnost institucija BiH, to spada u nadležnost Republike Srpske", pojasnio je on.
Ustavni sud BiH, dodao je ne može procenjivati da li je zakon RS u saglasnosti sa Ustavom BiH u pogledu imovine, ako Ustav uopšte ne sadrži pojam državne imovine.
Simić je naglasio da je BiH jedina država koja nema Ustav, jer je Ustav BiH jedan od aneksa Dejtonskog sporazuma, koji sadrži principe, a ne Ustav.
"Dvadeset pet godina nemamo snage da shvatimo da smo mi nadležni, odgovorni da sami uredimo svoje odnose kvalitetnim ustavno-pravnim sistemom koji će biti u funkciji građana", istakao je on.
Zbog toga se, kako je ocenio, dešava da Ustavni sud BiH vrlo često kreira ustavna rešenja koja ne postoje Ustavom.
