Dodik: Evropa treba da oslobodi BiH kolonijalnog statusa, Šmita i stranih sudija u Ustavnom sudu

Toronto, 
15. Decembar 2023.
Novine Toronto, broj 
1878

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Evropa treba da oslobodi BiH kolonijalnog statusa, visokog predstavnika Kristijana Šmita i stranaca u Ustavnom sudu BiH.

Dodik je ocenio da u Evropskoj uniji (EU) nema jedinstva i da Evropu "ne čekaju svetli dani", što će se odraziti i na zemlje Balkana, o čemu će, kao je naveo, biti reči na Samitu EU koji se održava u Briselu.

"Ako donesu odluku da BiH dobije pregovarački status, onda je to politička odluka. To će uraditi ako taj status daju Ukrajini i Moldaviji. BiH treba da oslobode kolonijalnog statusa, Šmita i stranaca u Ustavnom sudu BiH", kazao je on novinarima u Banjaluci.

Prema njegovim rečima, u Briselu se održava "veoma težak samit", koji će pokazati u kakvom je stanju EU, dodavši da u EU nema jedinstva o ključnim pitanjima.

"Evropa je puna problema i to sam vidio nedavno kada sam boravio u Briselu. Setio sam se ulazaka u Savezno izvršno veće bivše Јugoslavije pred sam raspad te zemlje. Ne mora to ništa značiti, ali vidim da u Evropi ne postoji konsenzus o svim pitanjima", kazao je Dodik.

Dodao je da je EU "promašila" politiku u vezi sa sukobom u Ukrajini i da će SAD "pokušati da svale teret sukoba na Brisel".

"Evropa je vodila pogrešnu politiku i izgubila je liderstvo. Promašila je politiku oko rata i potcenila Rusiju. Sve što su mogli da promaše, promašili su. Rusija i (ruski predsednik Vladimir) Putin su se pokazali moćnim i stabilnim i to sada ni oni ne spore u svojim izveštajima", ocenio je Dodik.

Govoreći o otvaranju pristupnih pregovora BiH sa EU, on je naveo da to "ništa ne znači i ne preudicira", podsetivši na status Turske koja je pre nekoliko decenija započela proces pristupanja.

Dodik je  u Banjaluci prisustvovao promociji projekta Fondacije "Vizuelni arhiv srpskog stradanja", na kojoj je prikazan deo svedočenja majki, dece, supruga i rodbine ubijenih Srba tokom ratova na prostoru bivše Јugoslavije.

On je naveo da je srpski narod najveći stradalnik u prošlom veku na prostoru bivše Јugoslavije, ističući da je izuzetno značajno vizuelno arhiviranje ovog stradanja za generacije koje dolaze.