Suvlasnik Pomorskog saobraćaja i bliski prijatelj predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, podgorički biznismen Dejan Ban, napravio je incident pre par dana na aerodromu Tivat gde je ošamario policajca, objavile su Vijesti i portal Borba.me.
Kako navode ti mediji, on je svojim automobilom "mercedes" došao pred terminalnu zgradu aerodroma i zaustavio se na mestu gde je saobraćajnom signalizacijom izričito zabranjeno zaustavljenje i zadržavanje vozila.
Potom mu je prišao jedan od uniformisanih policajaca koji je bio na dužnosti na aerodromu, da bi ga opomenuo da tu ne sme parkirati vozilo i naložio mu da ga ukloni, na što je vidno revoltirani Ban najpre verbalno, a onda i fizički nasrnuo na policajca kojeg je, prema tvrdnjama svedoka, i ošamario.
Kolege napadnutog policajca su biznismena zbog toga odmah uhapsili.
"Tačno je da se na Aerodromu Tivat desio događaj u kojem je građanin D.B. nasrnuo na policijskog službenika i zadao mu udarac, nakon što nije postupio po naređenju da ukloni vozilo sa mesta na kojem nije dozvoljeno parkiranje. D.B. je lišen slobode i predat službenicima Odeljenja bezbednosti Tivat", navele su Vijesti.
"Nakon konsultacija sa tužiocem, protiv D.B. je nadležnom tužiocu podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo - napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti", saopšteno je juče zvanično Vijestima iz PR službe Uprave policije.
Prema nezvaničnim saznanjima, dežurni tužilac u Osnovnom tužilaštvu Kotor, saslušao je Bana i ocenio da nema potrebe za njegovim zadržavanjem u pritvoru, nakon čega je biznismena pustio da se u daljem toku postupka brani sa slobode.
Braća Dejan i Dušan Ban važe za osobe bliske lideru Demokratske partije socijalista i predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, sa kojim je jedan od njih i u kumovskim odnosima.
Pomorski saobraćaj, firma koja ima monopol na jedinoj trajektnoj liniji u državi, već 15 godina je u većinskom vlasništvu braće Ban.
Oni su 2004. godine, tada državnu firmu koja je bila u većinskom vlasništvu Fonda PIO po odluci Saveta za privatizaciju, dobili bez javnog tendera, kupovinom državnih akcija na berzi.
Državi su platili 1,2 miliona evra, od čega samo 680.000 evra u kešu, a ostatak obveznicama stare devizne štednje koje su prethodno kupili po diskontnim cenama.
