Evropske vlade su saučesnici u sistematskom, nezakonitom i često nasilnom odvraćanju hiljada tražilaca azila i njihovom kolektivnom proterivanju u bedne i nesigurne izbegličke kampove u Bosni i Hercegovini, tvrdi Amnesti Internešnal u izvštaju.
Izveštaj pod imenom "Gurnuti na ivicu: Nasilje nad izbeglicama i migrantima i njihovo zlostavljanje duž balkanske rute" opisuje kako evropske vlade - koje daju prioritet graničnoj kontroli umesto poštovanju međunarodnog prava - ne samo da ignorišu napade hrvatske policije na migrante, već i finansiraju njihove aktivnosti. Pri tome, one podstiču rastuću humanitarnu krizu na rubu Europske unije.
"Da bi se razumeli prioriteti evropskih vlada, treba samo slediti novac. Njihovi financijski doprinosi za humanitarnu pomoć su znatno manji od sredstava koja obezbeđuju za sigurnost granica, uključujući opremanje hrvatske granične policije, kao i potporu njihovih plata," izjavio je Masimo Morati, direktor za istraživanja u Evropskom birou AI.
Ljudi koji beže od rata i progona hrvatska policija tuče, pljačka i nasilno vraća u pravnu neizvesnost, slabog sistema azila u Bosni i Hercegovini.
Oko 5.500 žena, muškaraca i dece nalazi u Bihaću i Velikoj Kladuši, gde žive u napuštenim fabrikama bez osnovnih uslova za život. BIH im ne može ponuditi zaštitu, niti adekvatne uslove za život, a improvizovani kampovi su nehigijenski, nema tople vode, neophodne zdravstvene zaštite, kao ni dovoljno hrane, kaže se u izveštaju AI.
U prvih deset meseci 2018, najmanje se 12 ljudi udavilo na zapadnom Balkanu, većina dok su pokušavali preći granicu iz Hrvatske u Sloveniju dok su desetine stradale na druge načine. Gotovo svi u kampovima u Bihaću i Velikoj Kladuši su nasilno vraćeni iz Hrvatske ili Slovenije, a čak jedna trećina ispitanika je doživela nasilje od strane hrvatske policije. Mnogi su opisali kako su ih tukli, ukrali im dokumente i lične stvari, što upućuje na sistematsku i smišljenu politiku hrvatskih organa vlasti koja ima za cilj sprečavanje budućih pokušaja ulaska u zemlju, konstatuje se u izveštaju AI.
Sami iz Alžira ispričao je kako su njega i druge ljude maskirani policajci naterali da stoje u krugu i tukli ih pendrecima i bejzbol palicama. "Onda su nam uzeli novac i mobilne i rekli da idemo ka Bosni," kazao je.
Drugi čovjek je opisao kako im je hrvatska policija oduzela cipele, toplu odeću i vreće za spavanje, pa ih prisilila da kilometrima bosi pešače kroz ledene reke prema bosanskoj granici.
U izveštaju AI se ističe da zbog toga hrvatski organi sve češće pokušavaju obeshrabriti javni nadzor nad migracijskim merama. Blokiraju se pokušaji hrvatskih javnih institucija da nadziru migracijske prakse na granici, a organizacije koje se bave pravima migranata i izbeglica na meti su organa vlasti.
Usprkos ovim uznemirujućim postupcima na granici, Europska unija nastavlja da dodeljuje značajna sredstva pomoć za bezbednosnu infrastrukturu hrvatske granice.
"Kako se sneg bude topio i temperature rasle, tako će rasti i broj ljudi koji pokušavaju preći u Hrvatsku. Budući da je BiH loše opremljena za dolazak sve većeg broja ljudi koji traže zaštitu, moraju se preduzeti mere kako bi se izbegla humanitarna kriza na rubu Europske unije," konstatuje Masimo Morati.
"Evropski lideri više ne mogu prati ruke od odgovornosti za kontinuirana kolektivna proterivanja duž balkanske rute koja su posledica njihove odlučnosti da obezbede granice Unije bez obzira na ljudske žrtve", zaključuje on.
