Osvrti evropskih medija na susret vođa Evropske unije i Zapadnog Balkana prošle nedelje u Sofiji mogu se svesti na komentar španskog lista Mundo da je ponuđenim investicijama "EU pružila ruku, ali zatvorila vrata Balkanu", jer se ispostavilo da "Unija odbacuje u idućoj deceniji ulazak novih zemalja u članstvo, uprkos strahu od upliva Rusije i Turske".
Nemački list Zidojče cajtung upozorava da će u Evropi između Grčke i Hrvatske nastati "crna rupa", ako EU nastavi da sama sebi pravi štetu i odlaže ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo.
Zato što to, podvlači list, "nije davanje milosti, već geopolitička potreba" zbog rasta ekonomskog i političkog upliva Rusije, Kine i Turske.
Zapadni Balkan bi inače "stalno bio pod pretnjom unutrašnje eksplozije, novih ratova i navale novih izbeglica".
Uvodničar finskog dnevnika Helsingin Sanomat kao razlog za nenaklonost EU proširivanju navodi unutrašnju nestabilnost u samoj Uniji i kaže da, pored španskog protivljenja politici EU prema Kosovu i problema Atine i Skoplja oko imena Makedonije, "nužna reforma evrozone, narastanje populističkih snaga i razmirice oko budžeta čine ranjivom Uniju", koče otvaranje vrata Zapadnom Balkanu.
Madridski dnevnik Pais napominje da Evropska komisije jeste ocenila da može biti ulaska u članstvo EU 2025. godine, ali predočava i da, iako su lideri Unije u Sofiji ponovili ubeđenje da je budućnost Zapadnog Balkana u EU, "njihove reči ih izdaju".
Briselski sajt Politiko je u naslov izveštaja stavio da je francuski predsednik Emanual Makron "ledenom vodom polio nade Balkana za članstvo u EU... podvukavši da je i prethodno proširivanje oslabilo Evropu", ne samo kad su u pitanju članice sa smanjenom sposobnošću odlučivanja, Rumunija i Bugarska.
Svi mediji u EU su preneli Makronov stav da ne može biti ulaska novih članica pre nego što kandidati za članstvo dostignutim rezultatima u vladavini prava i bitki protiv korupcije ubede članice Unije i njihovo građanstvo da to zaslužuju. I kako su objasnili francuski diplomat, da to neće značiti ulazak novih "siromašnih rođaka" koji očekuju novac iz budžeta EU, a šalju nove migrante u Uniju.
Ujedno bitna, temeljita reforma struktura evrozone i cele Unije i posebno sistema donošenja odluka, mora prethoditi svakom razmišljanju o prijemu neke članice sa Zapadnog Balkana, javili su evropski izveštači iz Sofije.
Nemačka, Francuska, Holandija i još nekoliko zemalja su zato i bili protiv spominjanja članstva i datuma ulaska 2025, što je pomenuo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, jer se smatra da to "uopšte nije realistično".
Švajcarski Noje cirher cajtung primećuje da će se EU naći u situaciji da zbog rastućeg "ruskog političkog uticaja na pravoslavne delove Balkana, a turskog na muslimanske", kao i ekonomskog upliva Kine i arapskih zemalja na region, "mora temeljito preokrenuti geopoliticki razvoj".
Ispada paradoksalno da će "bez ozbiljne ruske pretnje koja će zahtevati bitne promene u realpolitici, šest zemalja Zapadnog Balkana ostati partneri EU, ali neće postati članice Unije", zaključuje ciriški dnevnik.
Bugarski dnevnik 24 časa smatra da je samit EU-Zapadni Balkan bio uspešan jer je data, kako kaže, "podrška Zapadnom Balkanu za buduće članstvo u EU, kao i obećanje za deset milijardi evra za ulaganje u infrastrukturu".
