Evropski parlament ostaje ozbiljno zabrinut zbog malignog stranog uplitanja, napora za destabilizaciju, hibridnih pretnji i kampanja dezinformacija stranih aktera u Crnoj Gori, navedeno je u Nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta za Crnu Goru za 2022.
Verske institucije mogu biti upotrebljene kao sredstvo za spoljni uticaj i osuđuje se srpsko mešanje u ovom pogledu, navodi se u dokumentu koji prenose podgorički mediji.
Dodaje se da Evropska komisija žali zbog činjenice da su visoke političke tenzije i polarizacija, kao i neuspeh u izgradnji konsenzusa po pitanjima od nacionalnog interesa i nedostatak međupartijskog dijaloga usporili napredak u reformama vezanim za EU i gurnuli Crnu Goru u duboku političku i institucionalnu krizu, navedeno je u Nacrtu izveštaja.
U dokumentu, čiji je autor izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula, a koji će biti biti razmatran 26. i 27. juna, navedeno je i da se pohvaljuje dugogodišnja posvećenost Crne Gore EU integracijama, što je potkrepljeno visokim nivoom javne podrške.
Crnogorski predsednik, novi parlament i vlada treba da se usredsrede na ključne reforme koje su potrebne da bi država napredovala u evropskim integracijama, navodi se dokumentu.
Pozdravlja se kontinuirano puno usklađivanje Crne Gore sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sve sankcije usvojene posle ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, a pohvaljuje se i materijalna i humanitarna podrška Ukrajini.
Ponavlja se podrška Crnoj Gori u ovom pogledu, a ističe se da napredak u pregovorima zavisi od ispunjavanja privremenih merila vladavine prava. Žali se što nijedno poglavlje nije zatvoreno u prethodnih šest godina, navedeno je u Nacrtu izveštaja.
Evropski parlament sa zabrinutošću konstatuje potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom uprkos kritikama nevladinog sektora i političkih neslaganje.
Poziva se Crna Gora da sprovede popis stanovništva i stanova do kraja ove godine u skladu sa standardima EU i međunarodnim standardima.
Evropski parlament konstatuje napore koji se ulažu u borbu protiv organizovanog kriminala kroz izmene zakona i hapšenje ključnih aktera.
Primećuje se rast pravosnažnih presuda, ali ostaje zabrinutost zbog dužine trajanja suđenja i čestih odlaganja, navedeno je u Nacrtu izveštaja.
Crna Gora se poziva da pojača napor u borbi protiv govora mržnje, onlajn uznemiravanja, politički pristrasnog izveštavanja i stranog uticaja u crnogorskim medijima.
Evropski parlament izražava zabrinutost zbog duboke političke polarizacije u medijskom okruženju i pritiska koji se vrši na lokalno medijsko tržište širenjem regionalne medijske konkurencije, ističe se u dokumentu.
Pozdravljaju se pojedini pozitivni koraci, kao što je uvođenje strožih kazni za napade i pretnje novinarima, kao i uspostavljanje ad hok komisije za praćenje napada na medije.
Ponavlja se, pak, potreba za efektivnom primenom nalaza i preporuka, navodi se u Nacrtu izveštaja.
