Većina građana jugoistočne Evrope kao najveće probleme vidi nezaposlenost, korupciju i odliv mozgova, a ekonomska situacija više brine građane Srbije nego drugih zemalja u regionu, pokazali su rezultati istraživanja "Balkanski barometar 2018" objavljeni u petak u Briselu.
Na konferenciji Saveta za regionalnu saradnju (RČ) na kojoj su predstavljeni rezultati četvrtog istraživanja mišljenja javnosti i privrednika "Balkanski barometar 2018" rečeno je da 70 odsto stanovnika regiona smatra da se vlasti nedovoljno efikasno bore protiv korupcije.
Ekonomska situacija više brine građane Srbije nego drugih balkanskih zemalja, mada je 58 odsto ispitanika iz te države reklo da ne razmatra odlazak, dok je 32 kazalo da bi napustilo zemlju, a prvi put je u Srbiji zabeležen pozitivniji stav prema EU.
"Tri godine zaredom imali smo pad podrške EU, uzdržanost, dosta cinizma, bilo je tu pitanja da se to može dogoditi (članstvo Srbije u EU), da li je to loše... U četvrtoj godini (Balkan barometar 2018) zabeležen je rast podrške ispitanika članstvu Srbije u EU, većina kaže da je to dobro, ljudi su vrlo realni kada to može da se dogodi, da taj proces traje, ali i da je to proces koji reformiše zemlju", izjavio je generalni sekretar RČ Goran Svilanović.
Svilanović je rekao da RČ paralelno objavljuje podatke o tome šta se zaista događa, ali i podatke o percepciji građana, dodavši da su rezultati sprovođenja strategije rasta regiona Jugoistočna Evropa 2020 (JIE 2020) pokazali da je Srbija lider u regionu kada je u pitanju zaposlenost sa oko 400.000 od oko 600.000 radnih mesta otvorenih u poslednjih nekoliko godina na Zapadnom Balkanu.
"Kada se razgovara građanima tu su brige za zaposlenost, ali je manji nego ranije. Postoji rast pozitivnih očekivanja. Poslovna zajednica je mnogo veći optimista i mi smo zatražili objašnjenje. Analiza je pokazala da ljudi gledaju unazad... kao što je na primer nerešeno pitanje Kosova i nekada tenzije sa susedima, i zbog toga je uzdržaniji njihov odnos prema nečemu što dolazi. Za razliku od poslovne zajednice koja gleda unapred, građani gledaju unazad", kazao je Svilanović u Briselu.
Na predstavljanju rezultata istraživanja "Balkanski barometar 2018" govorila je i direktorka za Zapadni Balkan pri Generalnoj direkciji Evropske komisije (EK) za susedstvo i pregovore o proširenju Henoveva Ruis Kalavera (Genoveva Ruiz Calavera), koja je kazala da je Strategija EU za Zapadni Balkan potvrdila posvećenost EU, ali su neophodne reforme u državama Zapadnog Balkana, kao i kriterijumi koje treba ispuniti.
Ona je međutim kazala da je Zapadni Balkan specifičan zbog kriterijuma jer je neophodno pomirenje.
Visoka zvaničnica EK je istakla da će EU nastaviti da podržava zemlje u regionu, dodavši da je ključno pitanje vladavine prava i bezbednosti.
"Što više EU napreduje, veći je pritisak na vas da napredujete", izjavila je ona.
Istraživanje je pokazalo da 56 odsto građana u regionu nije zadovoljno trenutnom situacijom kada je u pitanju ekonomija, dok je 40 odsto privrednika kazalo je da je njihovo poslovanje unapređeno u poslednjih godinu dana.
Većina učesnika istraživanja, njih 79 odsto političke partije smatra najkorumpiranijim, a slede pravosuđe sa 75 odsto, zdravstvene institucije sa 74 odsto i obrazovne institucije koje 63 odsto njih smatra korumpiranim.
Na pitanje koje su najčešće prepreke pri zaposlenju, 45 odsto ispitanika je ocenilo da je prepreka nepoznavanje odgovarajuće osobe, a 20 odsto je odgovorilo da je prepreka diskriminacija.
Oko 27 odsto poslodavaca preferira da zaposli muškog radnika, a 12 odsto je reklo je da ne bi zaposlilo pripadnika romske nacionalne manjine bez obzira na kvalifikacije.
Svega osam odsto privrednika reklo je da je investiralo u inostranstvu ili da to planira da učini u bližoj budućnosti, a 41 odsto kompanija nije izrazilo interesovanje za izvoz.
Balkanski barometar je godišnje istraživanje mišljenja koje je naručio RČ, a sprovela agencija GfK, u sklopu kojeg se prikupljaju i analiziraju informacije od građana i privrednika iz regiona na različite teme kao što su zaposlenost, trgovina, investicije i korupcija.
Četvrtim izdanjem je u toku 2017. godine bilo obuhvaćeno 6.000 građana i 1.200 preduzeća.
