Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da je Hrvatska predana stabilnosti, funkcionalnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana zbog čega je i jedan od najsnažnijih zagovornika proširenja EU na to područje.
U govoru na 76. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku Milanović je naveo da je za to potreban demokratski preobražaj, ali i da lideri moraju smanjiti napetosti, prevladati razlike u stavovima i pronaći načine za izgradnju trajnog partnerstva.
Milanović je ocenio da je Bosna i Hercegovina "kamen temeljac za mir i sigurnost u širem regionu" ali da je situacija u toj zemlji puna izazova i kompleksna.
"Želeli bismo videti BiH kao zemlju mira, stabilnosti i blagostanja koja čvrsto napreduje na putu prema članstvu u EU zemlju u kojoj su u potpunosti zajamčeni ravnopravnost njena tri konstitutivna naroda i prava svih njezinih gradjana", rekao je Milanović", prenela je Hina.
On je naglasio da je "nejednakost konstitutivnih naroda u BiH predugo nerešena" i založio se zaizborne reforme koje bi trebalo da omoguće svakom konstitutivnom narodu - Bošnjacima, Srbima i Hrvatima da biraju svoje predstavnike na svim odgovarajućim političkim nivoima.
Dodajući da "Hrvati iz BiH nisu bili u mogućnosti da iskorise to pravo" i da stoga "nije čudno što se osećaju marginalizovani i obespravljeni" Milanović je rekao da se "to mora promeniti".
U obraćanju Generalnoj skupštini UN Milanović je podsetio i da Hrvatska još traga za 1.858 svojih gradjana nestalih u ratu od 1991-1995. i pozvao "druge susedne države na saradnju u dobroj veri i na poštovanje deklarisanih obaveza i medjunarodnih ugovora".
Milanović je pozvao najačanje multilateralizma i medjunarodnog poretka utemeljenog na pravima u kojima centralnu ulogu imaju UN.
Nabrajajući niz izazova s kojima se današnji svet susreće, od pandemije kovida-19 preko sukoba i ratova do klimatskih promena i migracija, Milanović je naglasio da nasilje, siromaštvo, glad ponovno rastu i da će postpandemijski oporavak biti još teži u svetu nejednakog rasta i razvoja.
Izazov su i populističke i dezinformacijske kampanje, koje "besramno ili zlonamerno zanemaruju činjenice", a "odgovornost svetskih čelnika jeste da se direktno bore prtotiv tih lažnih narativa kako bi se povratilo poverenje ljudi i kako bi im se dala nada", rekao je.
Milanović je obraćanje završio lekcijama koje svet treba da nauči iz Avganistana rekavši da je teško ne biti obeshrabren povratkom talibana na vlast nakon 20 godina.
