Godišnje, 74. zasedanje Generalne skupštine UN počilu je u sedištu svetske organizacije u Njujorku, a generalna debata tokom koje će se za govornicom smenjivati svetski lideri počeće 24. septembra.
Prema preliminarnoj listi govornika, na kojoj se ne navode imena već samo zemlje i skraćenice funkcija, posle predsednika Brazila i SAD, prvi će govoriti predsednici Egipta, Turske i Nigerije.
Od lidera regiona prva će se sa govornice UN obratiti predsednica Hrvatske (Kolinda Grabar Kitarović), koja je deveta na spisku govornika prepodnevnog dela prvog dana debate.
Na kraju prepodnevnog zasedanja prvog dana Generalne debate, 24. septembra govoriće i predstavnik BiH.
Predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) na spisku je govornika za 26. septembar pre podne, a istoga dana predviđeno je obraćanje šefa crnogorske države (Mila Đukanovića).
Sloveniju će predstavljati predsednik vlade (Marijan Šarec) koji, prema preliminarnom spisku, treba da govori u petak 27. septembra.
Istoga dana za govornicu treba da izađe i premijer Albanije (Edi Rama), dok je obraćanje predsednika vlade Severne Makedonije (Zorana Zaeva) predviđeno za subotu 28. septembar.
Debatu u glavnoj sali u sedištu UN u Njujorku otvaraju generalni sekretar UN Antonio Gutereš i predsedavajući zasedanja Nigerijac Tijani Muhamad-Bande, posle kojih po tradiciji, govore predsednici Brazila i SAD.
Brazil je dobio prvo mesto na listi govornka, pošto se u prvim godinama nakon osnivanja UN prvi prijavljivao za govor, pa je to preraslo u tradiciju kao i obraćanje predsednika SAD kao zemlje domaćina pre ostalih govornika.
Govori svetskih lidera po protokolu traju maksimum 15 minuta, ali to nije strogo pravilo. Bivši libijski lider Moamer Gadafi je 2009. godine govorio više od sat i po, dok rekord drži bivši kubanski lider Fidel Kastro koji je 1969. govori četiri sata i 29 minuta.
