Politički analitičar Cvjetin Milivojević je za Agenciju Beta ocenio da političke promene koje su rezultat nedavno održanih opštih izbora u Bosni i Hercegovini neće izazvati drastične promene u regionu, ali postoji opasnost da zbog izbora za hrvatskog člana Predsedništva dođe do promena na unutrašnjepolitičkom planu, ili čak višemesečne krize usled neformiranja centralnih državnih organa.
Još jedna stvar do koje će doći prilikom prekompozicije vlasti, po Milivojeviću, jeste i da će Republiku Srpsku u sva četiri organa izvršne vlasti predstavljati oni koji imaju izborni legitimitet, odnosno SNSD, zato što je u prethodnom sastavu bilo "prekida u komunikaciji".
Stav Republike Srpske i srpskog dela predsedništva će ličiti na stav Milorada Dodika, ali Dodik neće stvarati probleme političkom funkcionisanju Bosne i Hercegovine ako "bude nastupao u okviru Ustava i Dejtonskog sporazuma".
Milivojević smatra da će kantoni postati važan nivo vlasti, zbog političkih promena u Federeaciji Bosne i Hercegovine, zato što Čović očigledno neće "sedeti skrštenih ruku".
"Kandidat za predsednika hrvatskog člana Predsedništava Bosne i Hercegovine Željko Komšić je, izgleda, izabran u ime Hrvata, a ne glasovima Hrvata. U Zapadnoj Hercegovini, gde živi najviše Hrvata, Komšić je dobijao glasove u promilima, a ne procentima. To znači da su, za članove predsedništva, Srbi izabrali srpskog nacionalistu, Bošnjaci bošnjačkog nacionalistu, a Hrvati građanskog 'ekstremistu'", kazao je Milivojević.
On procenjuje da, zato što su Hrvati u brojčanom smislu manjina u BiH, iako predstavljaju jedan od tri konstitutivna naroda, oni "učiniti sve da se borba prenese na niži nivo vlasti - kantone, umesto na nivo entiteta".
"Hrvati će smatrati da nemaju meritornog predstavnika u Predsedništvu. HDZ je u svim kantonima gde postoji hrvatska većina osvojio apsolutnu pobedu, i oni će borbu preneti na kantone", rekao je Milivojević.
On je podsetio da se Dom Naroda Bosne i Hercegovine ne može konstituisati bez hrvatskih predstavnika.
"Ako dođe do toga, može doći do Ustavne krize i usporenog formiranja parlamenta i Vlade Federacije, a ako ne konstituišete organe entiteta, nema konstituisanja ni drugih organa u BiH.
Najvažnije odluke se u Predsedništvu moraju doneti konsenzusom, ali će biti problem, na primer, kod formiranja saveta ministara... Centralni nivoi će biti 'Sizifov posao'", rekao je Milivojević i dodao da će se organi Republike Srpske vrlo brzo kostituisati.
On navodi i da potencijalna politička kriza postoji i zbog optužbi lidera Socijal-demokratske partije Denisa Bećirovića, koji optužuje SDA za izborni inžinjering, jer se pojavilo 100.000 nevažećih glasača, uz konačnu razliku od nekoliko procenata, "što može da znači da je veliki deo građanskih birača bio nateran od strane nekoga da umesto za Bećirovića glasaju za predstavnika Hrvata".
Po njegovim rečima, u toku ovih izbora je postalo očigledno da je više globalnih aktera zainteresovano za dešavanja u Bosni i Hercegovini.
"Promene već vidimo, moglo je da se oceni da Bosnom i Hercegovinom upravljaju najveće tri sile NATO-a, a poslednjih godina su se u trku i izgradnju svojih interesnih sfera uključili Rusija i Turska, kao 'igrači' koji podržavaju dve različite strane, ali koje nemaju sukobljen interese", kazao je Milivojević.
On je ocenio da je strano mešanje to što je predsednik Rusije Vladimir Putin primio Dodika u posetu, da je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan jedan od svojih poslednjih predizbornih govora održao u Sarajevu i da je premijer Hrvatske Andrej Pleković bio glavni i poslednji govornik na završnoj konferenciji bosanskohercegovačkog HDZ-a.
