Visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko izjavio je da izmenama Izbornog zakona BiH verovatno niko neće biti zadovoljan.
Incko je novinarima u Sarajevu rekao da je o izmenama Izbornog zakona razgovarao i sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović koja boravi u zvaničnoj poseti BiH.
"Što se tiče Izbornog zakona, mi smo informisali predsednicu da su Evropska zajednica i SAD vodeći u razgovorima sa strankama, ali i OHR. Čovek koji je pisao Izborni zakon takođe je iz OHR-a, iz Belgije. On će nastaviti razgovore iduće nedelje, uključeni smo i mi", rekao je visoki predstavnik u BiH.
Prema njegovim rečima, postoje "neke moguće opcije", kao i da je svestan da niko neće biti potpuno zadovoljan.
"Izradili smo neke moguće opcije, ali još je rano da bi se o tome pričalo. Kod rezultata, niko neće biti potpuno zadovoljan. Implementacija slučaja Ljubić je veoma hitna kako bi se mogli održati izbori. Izbori se moraju održati u oktobru ove godine", kazao je Incko.
On je naveo da hrvatska predsednica želi rešenje ovog problema zbog stabilnosti u celom regionu.
"Mislim da čiste unutrašnje politike nema. Siguran sam da je predsednici (Grabar-Kitarović) stalo da dođe do rešenja zbog stabilnosti. Mislim da će ona podržati svaki zdravi kompromis u tom smislu", naglasio je Incko.
Evropski sud u Strazburu ranije je doneo presudu u slučaju "Sejdić-Finci", prema kojoj BiH mora izmeniti Ustav i Izborni zakon kako bi se i pripadnicima nacionalnih manjina omogućilo kandidovanje za člana Predsedništva BiH i izbor delegata u Dom naroda parlamenta BiH.
Ustavni sud BiH je na osnovu apelacije predsednika Glavnog odbora Hrvatskog narodnog sabora u BiH Bože Ljubića iz Izbornog zakona BiH izbacio odredbu prema kojoj se prilikom izbora delegata u Dom naroda Federacije BiH "svakom konstitutivnom narodu daje jedno mesto u svakom kantonu".
Hrvati u BiH traže da se izmenama Izbornog zakona onemogući da hrvatski član Predsedništva BiH, koji se kao i bošnjački član Predsedništva bira u Federaciji BiH, bude izabran većinskim bošnjačkim glasovima, kao što je to ranije bio slučaj pri izboru Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
