Kompletan hrvatski državni vrh, zajedno s predstavnicima žrtava, prisustvovao je u sredu u Jasenovcu komemoraciji za stradale u tamošnjem ustaškom logoru iz Drugog svetskog rata, što je prva jedinstvena komemoracija od 2014.
Zbog epidemije korona virusa, nije bio svečanog komemorativnog programa, već su podno spomenika Cvet položeni venci i cveće povodom 75. godišnjice proboja poslednjih logoraša.
Na zvaničnoj državnoj komemoraciji bili su predsednik Hrvatske Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković, kao i predstavici naroda žrtava i antifašista - poslanik srpske manjine Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog veća, predsednik Jevrejske opštine Ognjen Kraus, poslanik romske manjine Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin.
U delegaciji Sabora bii su i poslanici Socijaldemokratske partije Siniša Hajdaš Dončić i Davor Bernardić, a u delegaciji vlade ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek.
U Hrvatskoj poslednjih godina nije bilo jedinstvene komemoracije u Jasenovcu.
Predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, poslednje četiri godine bojkotovali su službenu komemoraciju pod pokroviteljstvom Sabora, zbog , kako su navodili, revitalizacije ustaštva u hrvatskom društvu i revidiranja istorije Drugog svetskog rata. Zbog toga su održavali odvojene komemoracije.
Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je prevodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom. Podelama je doprinela i bivša predsednica Kolinda Grabar-Kitarović koja, za razliku od svojih prethodnika, nije učestvovala na komemoracijama.
Takvu praksu uvela je po dolasku na mesto predsednice države 2015. kada je u Jasenovac otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti, a potom je do kraja mandata takvu praksu i nastavila. U javnosti je često bila kritikovana i zbog sporne izjave o ustaškom pozdravu "Za dom spremni"” kao starom hrvatskom pozdravu.
Iako se dolaskom Andreja Plenkovića na čelo HDZ pre skoro četiri godine ta stranka udaljila od desnice, udruženja manjina i antifašista nastavila su da bojkotuju državnu komemoraciju.
Uoči komemoracije predstavnici naroda žrtava i antifašista objasnili su da su odlučili da prihvate "ispruženu ruku vlasti" i zajedno s njima komemoriraju jasenovačke žrtve.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u Jasenovcu da je tamošnji ustaški logor jedno od najgorih mesta iz Drugog svetskog rata.
"Lično sam se angažovao da se svi zajedno pojavimo ovde i pošaljemo signal, poruku da je ovo jedno od najgroznijih mesta iz Drugog svetskog rata, uopšte", rekao je Milanović novinarima pošto su najviši hrvatski zvaničnici i predstavnici žrtava položili cveće povodom 75. godišnjice proboja poslednjih logoraša iz tog ustaškog logora.
Milanović je ponovio da neće prisustvovati komemoraciji za žrtve Blajburga, koja se ovde godine, kako je najavljeno, održava na zagrebačkom groblju Mirogoj.
Predstavnici naroda žrtava i antifašista rekli su u izjavi novinarima da su posle četiri godine bojkota, odlučili da učestvuju na državnoj komemoraciji zbog pandemije korona virusa, ali i kao zalog za ono što očekuju da će biti učinjeno posle promena na političkom nivou (izbor novog predsednika Zorana Milanovića).
"I mi smo hteli da založimo svoj deo doprinosa, a to je da budemo danas ovde i da pokažemo da možemo biti solidarni i onda kada se međusobno ne slažemo i onda kada smo udaljeni u pogledu kako doživljavamo i kako ocenjujemo pojedine pojave kao što je istorijski revizionizam, negacionizam ovog mesta, tolerisanje onih koji veličaju ustaški režim i koji našu zemlju oslikavaju znamenjima tog režima", rekao je novinarima poslanik srpske manjine Milorad Pupovac.
Predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus rekao je da došao na komemoraciju da pruži ruku saradnje Vladi i vlastima, da pokaže da je spreman za ozbiljan razgovor o situaciji u Hrvatskoj i odnosu prema istoriji.
"Došao sam i zato da rešimo sve naše probleme u interesu Hrvatske i da sve hipoteke koje sramote ovu zemlju u Evropi i svetu stavimo ad acta", rekao je Kraus novinarima u Jasenovcu.
On je naveo da vidi pomake u odnosu vlasti prema istoriji, ali da ga više zanimaju rezultati i poručio da iduće godine neće biti na državnoj komemoracii ukoliko ne dođe do promena.
