Gorući problemi u šest država Balkana u sferi medija su netransparentno donošenje medijskih politika, ulazak organizovanog kriminala u medije, netransparentno vlasništvo i uticaj marketinških agencija na uređivačke politike, pokazalo je merenje Indeksa klijentelizma kroz projekat "Media Circle".
Na završnoj konferenciji projekta u Sarajevu, rečeno je da je Indeks pokazao da se u tim zemaljama (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Crna Gora i Rumunija) dešava ukidanje pluralizma u medijima i državne pomoći, dok se u nekima državni novac usmerava samo u one medije koji su "podobni vlastima".
Poslednje od tri merenja Indeksa u okviru projekta, a koje se odnosi na 2016. godinu, pokazalo je da je najlošija situacija u klijentelističkim praksama te godine bila u Bosni i Hrecegovini i Rumuniji, najpovoljnija, ali i dalje negativna u Hrvatskoj, dok je Srbija pokazala da stagnira u "izrazito negativnom trendu".
Indeksom se meri sposobnost država da spreče klijentelističke prakse u rasponu od minus jedan (najlošije) do plus jedan (najbolje), u Hrvatskoj je 2016. godine izmereno minus 0,32, Srbija je zabeležila minus 0,50, Crna Gora minus 0,55, Makedonija minus 0,58, i najlošiji rezutati bili su u Ruminiji minus 0,67 i Bosni i Hercegovini od minus 0,67.
"Niti jedna zemlja nije zabeležila pozitivne rezultate, i to je signal da treba da se zapitamo gde smo i kako da rešimo problem koji vodi u podele, svađe, ratove. Intervencija je hitna i potrebna", rekao je menadžer projekta Munir Podumljak iz Zagreba.
On je komentarisao i situaciju sa "lažnom vesti agencije Tanjug", nakon predstavljanja rezultata merenja indeksa u Briselu, navodeći da se ne može govoriti o pozitivnom pomaku koji se pominje u toj vesti, ako je "Srbija posle merenja od minus 0,31 (2014. godine), pala na minus 0,52 (2015) i minus 0,50 (2016)".
Tanjug je nedelju dana nakon održane konferencije u Briselu 7. marta, emitovao vest o Indeksu u kojoj je naveo da je "Sloboda medija u jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji", a autori istraživanja tada su naveli da je u pitanju "iskrivljeno predstavljanje negativne slike".
Podumljak, koji je i direktor organizacije Partnerstvo za društveni razvoj iz Zagreba, dodao je da je od samog početka projekat izazivao mnogo otpora među onima "kojih se merenje direktno tiče".
On je ocenio da se zemlje Balkana mogu nazvati "društvima koja su otporna na reforme", jer se u njima vlasti menjaju, a situacija ostaje ista, što je pokazalo i samo merenje indeksa.
Merenje indeksa klijentelizma biće nastavljeno i sledeće godine, najavio je Podumljak, a broj zemalja biće povećan.
Predsednica organizacije BH Novinari Borka Rudić, koja je u BiH učestvovala u projektu, rekla je da se na samom kraju pokazalo da ideja merenja klijentelističkih praksi ima smisla i uticaja na medijsku zajednicu, te da je istraživanje bilo osnov za kreiranje novih politika koje bi mogle u budućnosti da pomognu profesionalizaciji medija i podršci slobodi govora.
Predstavnik Delegacije EU u Bosni i Hrecegovini, Vladimir Pandurević, rekao je da se posle četiri godine može reći da je ovo projekat koji je "inicirao mnoštvo drugih aktivnosti na području medija".
"Ovo istraživanje pokazuje da iako su neke zemlje obuhvaćene merenjima članice EU, a neke nisu, tema je univerzalna i problemi su veoma slični, ako ne i isti", rekao je Pandurević i podsetio da EU ima Smernice za medije i Smernice za civilno društvo u zemljama Zapadnog Balkana.
Indeks klijentelizma u medijima govori o stvarnosti medija u jugoistočnoj Evropi, i pruža detaljan uvid u sve aspekte funkcionisanja sprege medija, novca i politike.
Istraživanje su u Srbiji sproveli Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i NDNV, a nosilac projekta pod nazivom "Odgovor građana na klijentelizam u medijima - MEDIA CIRCLE", je Partnerstvo za društveni razvoj iz Zagreba.
Projekat su finansirali Evropska unija i Ured Vlade Hrvatske za udruge.
