Slabe su nade da bi na samitu EU-Zapadni Balkan u maju mogle da budu revidirane oktobarske odluke Saveta EU o odlaganju pristupnih pregovora sa Severenom Makedonijom i Albanijom, piše danas Dojče vele.
Samit, piše Dojče vele, priprema nova Evropska komisija, a njen izveštaj je u nadležnosti novog komesara za proširenje Olivera Varhejija koji sledi politiku mađarskog premijera Viktora Orbana i zalaže se za proširenje EU, ali s potpuno drugačijom agendom od Nemačke.
Orban ne deli zabrinutost zbog stanja demokratije u balkanskim državama. Naprotiv, on je bivšeg korumpiranog severnomakedonskog premijera spasao zatvora.
Zato, što se Mađarska više zalaže za Balkan, utoliko je veća skepsa u Francuskoj, Hola-ndiji, ali i u Nemačkoj.
Strahuje se da Mađarska koristi države jugoistočne Evrope samo da bi proširila zonu svog uticaja i tako se odbranila od izbeglica, navodi DW.
Pod naslovom "Balkan 2020: nema razvedravanja" DW podseća da se mesec dana uoči majskog samita u Zagrebu, u Severnoj Makedoniji održavaju izbori i dodaje da je reformski premijer Zoran Zaev konsekventno držao EU kurs i čak i promenio ime sopstvenoj zemlji.
Tako je sav ulog stavio na jednu kartu - i izgubio. Pod svežim utiskom francuskog veta, raspisao je nove izbore. Ako Zaev izgubi i na vlast dođe autoritarna, nacionalistička, proruska opozicija - pro-Evropejci dugo u čitavom regionu neće više imati nikakve šanse, ocenjuje se.
Izbora će 2020. biti i u Srbiji, navodi DW i dodaje da su permanenti izbori su za predsednika Aleksandra Vučića, oprobano sredstvo kako bi se javnost držala u stanju mobilizacije, kako bi se opoziciji to demonstriralo u godišnjem ritmu.
Francuski veto je Vučić već u oktobru iskoristio kako bi relativizovao orijentaciju Srbije ka Zapadu i svoj narod pripremio za konstantno okre-tanje između Evrope, Rusije, Kine i svih mogućih investitora - što je opet logična posledica kočenja EU. Zato nema potrebe za žurbom kada je reč o pristupnim pregovorima, ocenjuje DW.
Isto, dodaje se, važi i za Crnu Goru, malu zemlju koja već sedam godina vodi pristupne pregovore i do sada suptilno ignoriše blage evropske opo-mene zbog korupcije i zastrašivanja novinara i opozicionih političara.
Albanija je, navodi DW, u krizi i niko ne zna da li će ona 2020. biti prevaziđena.
Nakon bojkota lokalnih izbora i izlaska opozicije iz parlamenta sve je praktično stalo. Premijer Edi Rama se suočio s kriminalnom mrežom i suzbio trgovinu drogom. Zbog toga je stekao poštovanje EU. Ali sada mu nedostaje međunarodna podrška - i to ne samo zbog blokade puta ka EU, već i zbog toga što pojedine zemlje EU, a pre svih Holandija, ne žele da zastraše albansku opoziciju. No, nije za očekivati da će se Rama povući. Moglo bi da se dogodi slično kao sa Vučičem u Srbiji - da se okrene od EU koja krši datu reč i potraži sopstveni put, navodi DW.
A nije za očekivati ni da će se Bosna i Hercegovina 2020. probuditi iz političke kome. Zbog toga što su svuda u regionu oslabile nade u bolju budućnost, sve je jači talas iseljavanja. Sa nemačkim Zakonom o useljavanju stručne radne snage, koji bi u martu trebalo da stupi na snagu, Berlin tome daje dodatni podsticaj.
Istinski je jedino napet razvoj situacije na Kosovu koje će nakon oktobarskih izbora dobiti novog, potpuno drugač-ijeg šefa vlade.
Aljbin Kurti, buntovnik, obećao je odlučnu borbu protiv korupcije i zbog toga bi morao da se suoči i sa moćnim, čak i nasilju sklonim mrežama. Za Kurtija - za razliku od reformatora u zemljama regiona, EU je manje deo rešenja, a više deo problema. Jer, iza demonstrativne vernosti Evropi, dosadašnji moćnici rado su krili svoje lične, mahom finansijske agende. Zahvalnost im je masovno iskazivana podrškom zapadnih ambasadora tokom svakog formiranja vlade.
Ovog puta se Zapad drži po strani. A to važi čak i za SAD. U Vašingtonu se očigledno radi na novoj strategiji za Balkan. Međutim, još je nejasno kako bi to trebalo da izgleda. Ali to da Amerikanci uzimaju stvar u svoje ruke onda kada Evropa više ne zna kako dalje - to je poznata mustra u regionu. Još od ratnih devedesetih, piše DW.
