Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Tirani da je na samitu Berlinskog procesa predstavila liderima novi plan rasta za Zapadni Balkan koji ima potencijal da u ovoj deceniji udvostruči obim ekonomije tog regiona.
Na kraju samita Berlinskog procesa u Tirani, prvog koji je organizovan u zemlji koja nije članica Evropske unije, Fon der Lajen je rekla da je predložila paket od šest milijardi evra, čija će realizacija zavisiti od sprovođenja reformi.
"Ovo je bio veoma uspešan samit, ali je potrebno dodatno približiti naše ekonomije i ubrzati reforme u procesu pristupanja EU. Zato sam predstavila liderima novi plan rasta, koji, ako bude primenjen, ima potencijal da udvostruči obim zapadnobalkanskih ekonomija u ovoj deceniji", kazala je Fon der Lajen.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Albanije Edijem Ramom, Fon der Lajen je navela da novi plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba - uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, reforme i investicije.
"Prvi stub je uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU. Time zapravo otvaramo vrata jedinstvenog tržišta EU za zapadnobalkanske kompanije u sedam ključnih oblasti, među kojima su saradnja carina, e-trgovina, bezgotovinsko plaćanje, roming", rekla je Fon der Lajen.
Navela je da drugi stub podrazumeva da entiteti na Zapadnom Balkanu moraju da završe uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta, što bi, prema njenim rečima, podiglo bruto domaći proizvod regiona za 10 odsto.
"Treći stub su reforme, koje su neophodne i za ulazak Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i koje bi pribiližile region članstvu u Uniji i učinile ga privlačinijim evropskim investitorima. Danas su ekonomije Zapadnog Balkana na 35 odsto proseka EU i dosta posla je pred nama", dodala je.
Četvrti stub, prema rečima Fon der Lajen, podrazumeva povećana izdvajanja EU za Zapadni Balkan, pod uslovom da šest entiteta tog regiona sprovedu potrebne reforme.
"Predložili smo investicioni paket od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde u grantovima, a četiri u obliku zajmova. Sredstva će biti upućena ako reforme budu sprovedene", navela je.
Upitana o 2030. godini kao mogućem datumu proširenja EU, Fon der Lajen je rekla da je pristupanje Uniji "proces zasnovan na zaslugama" i da zemlje kandidati ne mogu postati članice ako nisu sprovele neophodne reforme.
"Ne može postojati fiksni datum, nezavisno od stepena sprovedenih reformi i pripremljenosti kandidata za članstvo. To nikada neće biti prihvatljivo za zemlje članice. Metodologija koju smo usvojili znači da pristupanje mora da se zasluži", navela je Fon der Lajen.
Nemački kancelar Šolc je pozvao zapadnobalkansku šestorku da se "osposobi" za ulazak u EU, navodeći da entiteti moraju tešnje da sarađuju između sebe da bi postigli taj cilj.
"Nema puta koji bi vodio mimo regionalne saradnje i trajnog rešavanja konflikata, koji već predugo traju. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU. To obećanje važi, i važi više nego ikada", kazao je Šolc.
Naveo je i da "svaka zemlja regiona koja teži u EU drži brzinu tog procesa u sopstvenim rukama" i ukazao da je u poslednje vreme "ipak bilo i nekih nazadovanja", navodeći kao primer nedavni napad naoružane grupe Srba na policiju Kosova.
"Osuđujemo napad na policajce i sve (druge) aktivnosti koje smo videli na Kosovu, sa napadima na institucije i ljude. To je nešto što nećemo prihvatiti i EU i sve njene članice su veoma jasne po tom pitanju", naveo je Šolc.
Šolc je rekao da Nemačka traži od svih strana da učestvuju u istrazi kosovskih vlasti i da je podrže i dodao da je "od ključnog značaja da srpske vlasti sarađuju sa kosovskim" u tom procesu.
"Ako bi srpske vlasti sarađivale sa kosovskim u istrazi, to bi bilo veoma dobro", dodao je Šolc.
On je rekao i da su nemačka vlada i EU čvrsto opredeljeni da pomognu u rešavanju konflikta između Srbije i Kosova, što bi otvorilo vrata "dobroj budućnosti za obe države" i njihovom članstvu u EU.
Šolc je kazao i da su Srbija i Kosova postigli dosta sporazuma koje treba primeniti, uključujući one o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
Fon der Lajen je rekla da EU "snažno osuđuje užasan napad" na kosovsku policiju 24. septembra u selu Banjska.
"Sada je potrebno utvrditi činjenice o tom napadu, čekamo ishod istrage i na osnovu toga ćemo odlučiti o sledećim koracima, u bliskoj saradnji sa članicama Unije", kazala je Fon der Lajen.
Šolc je najavio i klimatsko partnerstvo sa Zapadnim Balkanom, rekavši da će Nemačka do 2030. godine pomoći sa oko 1,5 milijardi evra borbu protiv klimatskih promena i korišćenje obnovljive energije u regionu. Uz to, nemačka vlada će obezbediti i 73 miliona evra za novi program obnovljive energije u Albaniji.
Premijer Albanije Rama je rekao da je samit protekao u "istinskom osećaju prijateljstva" i izrazio zahvalnost Šolcu i Fon der Lajen na svemu što rade za približavanje regiona i EU.
"Imajući u vidu uzastopne krize, od kojih je najnovija rat Izraela i Hamasa, izazovi sa kojima se zajedno suočavamo su ogromni, ali su učvrstili naše prijateljstvo, saradnju i osećaj zajedništva", kazao je Rama.
U sklopu samita Berlinskog procesa, lideri sa Zapadnog Balkana potpisali su Sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija na Zapadnom Balkanu za četiri nove profesije - medicinske sestre, veterinare, farmaceute i babice.
Sporazum, koji su potpisali premijeri Albanije, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH, predstavlja proširenje prošlogodišnjeg sporazuma kojim je priznanje diploma u celom regionu predviđeno za stomatologe, arhitekte i doktore medicine.
U Tirani je , u sklopu samita, takođe zvanično otvoren treći kampus Koledža Evrope što su prisutni lideri Evropske unije pozdravili kao potez sa velikim simboličkim značajem.
I Fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izrazili su nadu da je otvaranje kampusa Koledža Evrope u Albaniji vesnik ulaska Zapadnog Balkana u EU.
Mišel je ukazao da je u Tirani otvoren prvi novi kampus Koledža Evrope posle 1992. godine, kada je u Poljskoj otvoren drugi kampus, "u vreme kada se ceo Zapadni Balkan priprema za budućnost u EU", kao što su se 1990-ih pripremale zemlje Centralne Evrope.
"Ovaj kampus će približiti region i EU i doprineti zajedničkoj evropskoj budućnosti. Ovo otvaranje ima veliki simbolični značaj", naveo je Mišel.
I Fon der Lajen je uputila sličnu poruku, navodeći da je ubrzo posle otvaranja kampusa u Poljskoj usledio ulazak te i drugih centralnoevropskih zemalja u EU i izrazila nadu da će isto biti i sa Zapadnim Balkanom posle otvaranja kampusa Koledža Evrope u Albaniji.
Kampus u Tirani je treći u sastavu Koledža Evrope, prvi je otvoren u belgijskom Brižu, a drugi 1992. u varšavskom naselju Natolin.
Rektorka Koledža Evrope Federika Mogerini, bivša šefica evropske diplomatije, kazala je da će aktivnosti u kampusu u Tirani početi u septembru naredne godine, na početku školske 2024/2025. godine, i da će u fokusu tog ogranka biti evropska transformacija i integracija, sa fokusom na Jugoistočnu Evropu.
Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, u vreme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.
Posle tog samita u Berlinu, domaćini su bili 2015. godine Beč, 2016. Pariz, 2017. Trst, 2018. London, 2019. Poznanj, 2020. Sofija i 2022. Berlin.
Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rešavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.
