Šefovi diplomatije Rumunije i Hrvatske su na ministarskom zasedanju u Briselu predočili da je nužna sveobuhvatnija rasprava i podrška Evropske unije procesu proširivanja na Zapadnom Balkanu, a zasedanju je uručena i inicijativa šest članica EU za podršku reformama u Bosni i Hercegovini. Ministri EU razmatraju izveštaj visokog predstavnika Žozepa Borela o najnovim potezima Unije u saradnji sa partnerima na Zapadnom Balkanu i Dijalogu Beograd-Priština u svetlu nedavne posete specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka Prištini i Beogradu.
Ministri inostranih poslova Hrvatske i Rumunije Gordan Grlić Radman i Bogdan Auresku su zatražili da se na idućem zasedanju šefova diplomatija EU održi celovita, strategijska raprava o Zapadnom Balkanu.
"Jer", obrazložio je novinarima dolazeći na zasedanje Auresku, "moramo pojačati angažovanje EU sa državama na Zapadnom Balkanu, potvrditi opredeljenost za proširivanje Unije i zemljama regiona je u tome nužna naša podrška".
Hrvatski ministar Grlić Radman je rekao da je za Hrvatsku važna oblast Zapadnog Balkana, koja je u najbližem susedstvu, "kojoj se mora posvetiti više pažnje" i, kako je podvukao, "mnogo sveobuhvatnija rasprava na jednom od idućih zasedanja" šefova diplomatije EU.
"Ja ću zato danas podneti doprinos u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, što je zajednička inicijativa Bugarske, Kipra, Mađarske, Grčke, Slovenije i Hrvatske", saopštio je hrvatski ministar.
"Mi moramo", istakao je Grlić Radman, "pomoći Bosni i Hercegovini da ostvari političku stabilnost i funkcionalnost institucija, što je od ključne važnosti za njen evropski put".
Šest članica sa juga i istoka EU su prethodno od ministara spoljnih poslova zemalja Unije da se usredsrede na Bosnu i Hercegovinu i pomognu toj zemlji Zapadnog Balkana koja slabo funkcioniše da sprovede ključne reforme.
Sprovođenje ključnih reformi doprinelo bi naporima BiH za članstvo u EU i smanjilo napetosti u regionu, navedeno je u dokumentu koji je danas uručen ministrima Unije, a koji su spremile Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska i Slovenija.
Ministri spoljnih poslova Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Grčke, Irske, Rumunije, Slovačke i Slovenije su 5. marta, u pismu visokom predstavniku EU Žozepu Borelu, zatražili da se u aprilu obavi strategijska rasprava o Zapadnom Balkanu jer je "došlo do dinamičnog untrašnjeg političkog razvoja u zemljama regiona".
"Pandemija je pojačala postojeće trendove, uključujući geopolitičke implikacije", a "dok EU mobiliše velike sume za podršku regionu, drugi akteri mnogo efikasnije predstavljaju svoju pomoć i tako potkopavaju našu pouzdanost, kredibilitet i percepciju naše solidarnosti", navedeno je u pismu ministara devet članica EU.
