Sankcije produbljuju rusko-ukrajinsku krizu
Predsednik Socijalističke partije (SP) Petar Djokić izjavio je da je situacija u Ukrajini, sama po sebi, dovoljno opasna i delikatna i da sankcije i osude sukobljenih strana ne doprinose rešenju, već produbljuju ozbiljnu krizu koja celu Evropu vuče ka ponoru.
"Smatram da je nametanje sankcija Rusiji od BiH nepotrebno. Mi smo na ovim prostorima, ne tako davno, prošli kroz velika stradanja. Taj period treba svima da nam bude za nauk da su mudra politika i pregovori jedini pravi put, a ne osude i sankcije koje nikada nisu donijele ništa dobro", ocenio je Djokić, saopšteno je iz SP-a.
Lider socijalista u Republici Srpskoj ocenio je da svi treba da pozivaju na mir i smirivanje tenzija, jer trenutno najveću cenu ovog sukoba plaćaju gradjani dve zaraćene strane.
On smatra da ukrajinsko-ruski sukob ne sme da bude još jedan razlog za razdor u BiH, navodeći da "postupci i jednostrane odluke bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića i Željka Komšića, ali i ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković potpuno isključuju stavove i interese Republike Srpske i ponovo dižu bedem izmedju Sarajeva i Banjaluke".
"Evidentno je da u BiH postoje različiti pogledi na delovanje i ulogu medjunarodne zajednice, ne samo ovde kod nas, već i u svetu. A upravo su svetske sile, kao što su Rusija i SAD, radile na uspostavljanju medjunarodnog sistema koji je stvoren pobedom nad fašizmom", rekao je Djokić.
On je pozvao sve političke predstavnike u BiH da se uzdžre od brzopletih i teških odluka i kvalifikacija oko sukoba u Ukrajini, istakavši da su "balansiranje i odupiranje u politici nekada teški, ali su i najbolji put rešavanju svake krize, te postizanja sporazuma, dogovora i kompromisnih rešenja".
"Preglasavanje i nametanje stavova jedne strane drugoj je neprihvatljivo. BiH se dovoljno suočava sa velikim izazovima unutar svoje teritorije i interes njenih gradjana uvek mora da bude ispred svih neslaganja, pogotovo kada je reč o velikoj evropskoj, ali i trenutnoj svetskoj krizi", zaključio je Djokić.
BiH ugrožena željom Rusije da prošiti sferu uticaja
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je Bosna i Hercegovina, zajedno sa Gruzijom, ugrožena željom Rusije da proširi sferu uticaja.
Posle današnjeg vanrednog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a, o krizi u Ukrajini, Stoltenberg je rekao da Rusija nastoji da proširi sferu uticaja i da spreči države da izaberu svoj put.
"Zato su ministri diskutovali o tome da podrže partnere koji su izloženi takvom riziku, uključujući Gruziju i Bosnu i Hercegovinu", kazao je Stoltenberg.
Naveo je da NATO saveznici godinama obezbedjuju pomoć Gruziji, BiH i ostalim partnerima, preneli su sarajevski mediji.
"Nismo doneli konačnu odluku, ali postoji široko uverenje da moramo učiniti više da podržimo ove zemlje, da moramo ojačati njihovu odbranu i bezbednosne institucije, reforme, trening, ali i potencijalno proširiti aktivnosti u podršci ovim zemljama", kazao je Stoltenberg.
Dodao je da su te zemlje "zbog onog što se videlo u Ukrajini, možda izložene riziku i dodatnim subverzijama".
Janša vodi u predizbornoj anketi
Mesec i po dana pre parlamentarnih izbora u Sloveniji oko 19 odsto slovenačkih birača ne zna za koga će glasati, a najveću podršku ima stranka aktuelnog premijera Janeza Janše, pokazuje nova anketa agencije Mediana za RTV Slovenije.
Prema anketi, u kojoj je učestvovalo nešto više od 1.000 ispitanika, Janšina Slovenačka demokratska stranka (SDS) dobila bi 18,3 odsto glasova, 3,3 procentna poena više nego u istraživanju iste agencije pre mesec dana.
Na drugom mestu je "Slobodanski pokret", novoosnovana politička platforma Roberta Goloba, za koju se opredelilo 18 odsto anketirnih, što je 2,2 procentna poena manje nego u februaru, kada je bila na prvom mestu, prenela je Hina.
Menadžer Robert Golob je relativno novo lice u slovenačkoj politici, a pojedine predizborne ankete ga vide kao najozbiljniju Janšinu konkurenciju za mesto premijera.
Reč je o inženjeru elektrotehnike (55) koji je godinama bio na čelu najveće državne elektroprivrede GEN-I, dok ga nedavno nije smenila sadašnja vlast.
Prema anketi Medijane, 11,8 odsto ispitanika još ne zna za koga bi glasalo, 6,1 odsto ne bi glasalo ni za jednu stranku koja je najavila učešće na parlamentarnim izborima koji će biti održani 24. aprila.
Zaposleni u obrazovanju potvrdili ulazak u štrajk
Oko 40.000 zaposlenih u slovenačkim školama, vrtićima i na fakultetima u sredu stupa u najavljeni štrajk jer vlada od prve najave sredinom februara nije reagovala na postavljene zahteve o uskladjivanju plata, potvrdio je glavni sekretar Sindikata vaspitanja, obrazovanja, nauke i kulture (SVIZ) Branimir Štrukelj.
Govoreći na konferenciji za novinare, Štrukelj je kazao da će to biti opšti štrajk za koji je glasalo više od 90 odsto zaposlenih, odvijaće se u vrtićima, osnovnim i srednjim školama i na fakultetima, budući da se vlada nije odazvala na sindikalne zahteve postavljene pre mesec dana, prenosi Hina.
Od preko 700 obrazovnih ustanova u kojima su se zaposleni izjašnjavali o štrajku samo u njih stotinak nije bilo većinske odluke za taj potez, a protiv štrajka bilo ih je samo tri, rekao je on.
Izvinio se roditeljima koji će zbog štrajka imati teškoće, dodavši da će za decu kojima roditelji neće moći da ostanu kod kuće biti obezbedjena briga u školama.
Sindikat očekuje da će štrajk trajati sve dok vlada i zaposleni u toj delatnosti ne zaključe sporazum o završetku štrajka, povezan sa zahtevima koji se tiču plata.
U Hrvatsku do sada došlo 1.570 izbeglica iz Ukrajine
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović izjavio je da je u tu zemlju do sada došlo 1.570 izbeglica iz Ukrajine.
"Pred nama je veliki posao, organizacijski to ide na vrlo zadovoljavajući način. Nisam sklon govoriti o brojevima, jer ključ situacije u Ukrajini imaju samo oni koji su pokrenuli agresiju, oni znaju hoće li se i kada zaustaviti", rekao je Božinović u Osijeku nakon sastanka s članovima osječko-baranjskog i osječkog štaba Civilne zaštite.
Upozorio je da se svakim danom, kojim se ta invazija bude nastavila, povećava mogućnost za dolazak većeg broja izbeglica i veće tragedije za ljude, koji nisu ničim izazvali ovako brutalan napad, prenosi Hina.
Na pitanje novinara kakvo je stanje s robnim zalihama i da li je radjena provera otkako je počeo rat u Ukrajini Božinović je rekao kako je sigurno da jeste, ali da je to pitanje za Robne zalihe.
Upitan da prokomentariše sinoćni skup podrške ruskoj politici u Beogradu Božinović je istakao da se svako u ovoj krizi oslanja na vrednosti za koje se zalaže, kao i da je Hrvatska kao članica EU i NATO, "jasno iskomunicirala koje su njene vrednost, i koja je njena reakcija na rat u Ukrajini".
Ruski diplomata koji je proteran sastajao se sa potpredsednikom crnogorskog parlamenta iz DF
Ruski diplomata Viktor Antipin proglašen je nepoželjnom osobom u Crnoj Gori, objavili su podgorički mediji.Antipin je obaveštajac Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR), navodi Pobjeda.
Taj medij je pre nekoliko dana objavio da se predsedavajući Skupštine Crne Gore Strahinja Bulajić, jedan od funkcionera Demokratskog fronta, sastao 20. februara sa Viktorom Antipinom i Aleksandrom Perišovim u Danilovgradu.
Kako je navedeno u odluci Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore, ruskom diplomati odredjen je rok od 72 sata da napusti Crnu Goru.
"Razlog za donošenje ove odluke je procena relevantnih bezbednosnih organa u Crnoj Gori o aktivnostima ruskog diplomate koje su u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima", saopštilo je ranije ministarstvo.
U saopštenju ministarstva nije navedeno o kome se radi već samo da je reč o ruskom diplomati.
Formalna nota o ovoj odluci, u kojoj je naveden rok od 72 sata o napuštanju teritorije Crne Gore, uručena je ambasadoru Rusije.Prema proceduri, ukoliko Antipin ne napusti državu u predvidjenom roku sam biće proteran u pratnji službenika Ministarstva spoljnih poslova.
