Masovno iseljavanje i siva ekonomija glavni krivci.
Pitanje dugoročne održivosti penzionog sistema u Bosni i Hercegovini postaje sve ozbiljnije, jer se postojeći model zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti nalazi pred velikim izazovima.
U sistemu gde zaposleni finansiraju penzije za one koji su već u mirovini, sve češći odlazak mladih i smanjen broj zaposlenih dovode do ozbiljne neravnoteže.
Demografske proene, uključujući masovni egzodus radno sposobnog stanovništva, dovode do smanjenja uplata u PIO/MIO fondove. Istovremeno, broj penzionera konstantno raste, čime se dodatno opterećuje sistem koji se već teško održava.
U Federaciji BiH omer radnika i penzionera je pao na 1,3:1, dok je u Republici Srpskoj situacija još teža – tamo na jednog penzionera dolazi tek jedan radnik.
Siva ekonomija dodatno produbljuje problem – veliki broj zaposlenih ili nije prijavljen ili prima minimalnu platu, što znači da se doprinosi uplaćuju u iznosima koji nisu dovoljni za održavanje fondova. Mnogi poslodavci i dalje izbegavaju zakonske obaveze, a kontrola i sankcionisanje ovih praksi ostaje nedovoljna.
Iako je povećanje minimalne plate u nekim slučajevima privremeno poboljšalo stanje u fondovima, struka upozorava da to nije rešenje, već samo kratkoročno olakšanje. Bez suštinskih promena, sistem ostaje nestabilan.
Kao jedno od mogućih rešenja, sve češće se spominje prelazak na kombinovani model penzionog osiguranja – koji bi uključivao javne i privatne komponente. T
akav pristup bi rasteretio državni budžet i podstakao individualnu štednju. Pored reforme modela, stručnjaci ističu da su nužne mere za povećanje zaposlenosti, suzbijanje sive ekonomije i smanjenje iseljavanja.
