Šefovi diplomatija Evropske unije (EU) su u Briselu podržali predlog da se u idućem sedmogodišnjem budžetu EU izdvoji 14 milijardi i 500 miliona evra za bespovratnu pomoć pripremi Turske i kandidata i potencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana za članstvo u Uniji.
Rumunsko predsedništvo EU je kratko obrazložilo ciljeve programa IPA III, naglasivši da Bukurešt odlučno podržava proširivanje Unije, a ministri inostranih poslova EU su bez rasprave podržali predlog IPA III, koji je izradila Evropska komisija i koji treba da potvrdi Evropski parlament.
Predložena svota od 14,5 milijardi evra za predpristupnu pomoć Zapadnom Balkanu u razdoblju 2021-2027 je za 20 odsto uvećana u odnosu na razdoblje 2014-2020, u kojem je Srbija za svih sedam godina mogla da računa na oko milijardu i petsto miliona evra podrške preustrojstvu ekonomske i državne strukture u pripremi za članstvo EU.
Tek kad neka zemlja postane članica EU može da računa na nekoliko puta veća sredstva iz budžeta Unije, pa tako, recimo, Hrvatska po ulasku u Uniju godišnje dobija preko milijardu i po evra iz kohezionih i strukturnih fondova EU, kao za ruralni razvoj i subvencije svojim poljoprivrednicima.
Savet ministara EU je istakao da se bespovratna podrška partnerima na Zapadnom Balkanu daje "u cilju sprovođenja ključnih, političkih, institucionalnih, socijalnih i ekonomskih reformi kako bi se dostigle vrednosti, norme i politike EU".
Dosad je skoro polovinu predpristupne pomoći EU Balkanu zbog broja stanovnika dobijala Turska, a sad je iz predloga podrške Ankari izuzeto 105 miliona evra zbog, kako je objašnjeno, nazadovanja Turske u primeni vrednosti i normi Unije.
