U organizaciji udruženja srpske, jevrejske i romske nacionalne manjine, kao i antifašista u Jasenovcu u petak je održana komemoracija za žrtve ustaškog logora iz Drugog svetskog rata, što je prva od ukupno dve ovogodišnje komemoracije.
Većina organizatora komemoracije, predstavnici Srpskog narodnog veća (SNV), Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, četvrtu godinu zaredom bojkotuju službenu komemoraciju zbog revitalizacije ustaštva.
Udruženja smatraju da država nije preduzela dovoljno snažne mere da se zaustavi istorijski revizionizam.
Predstavnici udruženja Roma učestvuju na obe komemoracije, pa će tako u nedelju učestvovati i na državnoj komemoraciji pod pokroviteljstvom Sabora Hrvatske.
Predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus kritikovao je vlast zbog izostanka reakcije na izjednačavanje "Nezavisne Države Hrvatske" i antifašističkog pokreta. On je istakao da je jasenovački logor najmračnije i najsramotnije mesto hrvatske istorije.
"Opet smo ovde sami, mi potomci žrtava zločinačke NDH. Mi nikada nismo izjednačavali hrvatski narod s NDH, ali nećemo nikada prihvatiti da su žrtve Jasenovca i Blajburškog polja isto", rekao je Kraus u obraćanju okupljenima pred spomenikom Kameni cvet.
On je, kako su preneli hrvatski mediji, istakao da neće biti zajedničke komemoracije dok god iz upotrebe ne bude izbačen ustaški pozdrav "Za dom spremni", koji država, uprkos preporukama Ustavnog suda, u nekim situacijama toleriše.
Kraus je ocenio da bi ove godine bila jedna komemoracija da je država u razgovore s predstavnicima udruženja "uložila onoliko energije koliko je uložila u komemoraciju u Blajburgu".
"Vreme je da pređemo s reči na dela, da se pogledamo u oči, i ako se složimo, da je NDH bila zločinačka tvorevina i da treba zabraniti i njene oznake. Neka se jasno kaže da se Holokaust događao u Hrvatskoj i da oni koji to negiraju moraju snositi posledice", naglasio je Kraus.
Na komemoraciji je bila i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović koja je uoči komemoracije rekla da ustaški logor Jasenovac treba da bude istorijska lekcija. Ona je naglasila da u današnjoj Evropi ne bi trebalo da bude prostora za istorijski revizionizam i osudila to što neki političari u Hrvatskoj umanjuju odgovornost počinitelja jasenovačkih zločina, veličaju ih ili potpuno negiraju zločine iz prošlosti.
"Treba aktivno odbaciti mržnju i nasilje koje je uzrokovalo toliko patnje na našem kontinentu. Jasenovac svima treba da nam bude lekcija. Ne smemo da dopustimo da se slične ljudske tragedije ponove", rekla je Mijatović.
Na komemoraciji, na kojoj se prema procenama organizatora, okupilo oko dve hiljade ljudi, bili su i predstavnici diplomatskog kora, kao i vodeće opozicione Socijaldemokratske partije.
Predstavnici jevrejskih, srpskih i antifašističkih organizacija već četvrtu godinu zaredom bojkotuju državnu komemoraciju, jer smatraju da vlast treba da zauzme jasan i neopoziv stav prema ustaštvu.
Ove godine državna komemoracija biće održana u nedelju i na njoj, kao ni ranijih godina, neće biti govora.
Za razliku od svojih prethodnika na čelu Hrvatske Stjepana Mesića i Ive Josipovića, kada je bila jedinstvena komemoracija, predsednica države Kolinda Grabar-Kitarović ne učestvuje na državnim komemoracijama u Jasenovcu, na kojima se okuplja državni vrh.Takvu praksu uvela je po dolasku na mesto predsednice 2015. kada je u Jasenovac otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među ubijenima bilo je više od 20.000 dece.
