Haški tribunal u sredu je, u nastavku izricanja presude Jadranku Prliću i saoptuženima, koje je bilo prekinuto samoubistvom u sudnici trećeoptuženog Slobodana Praljka, potvrdio višegodišnje kazne još trojici bosanskih Hrvata zbog progona Muslimana u BiH, 1993-94.
U nastavku zasedanja, posle nekoliko sati pauze, sudija Karmel Ađijus samo je konstatovao da je Praljak "odsutan". Ađijus je rekao i da je sudnica promenjena, zato što su holandske vlasti sudnicu u kojoj je izricanje presude počelo proglasile za "mesto zločina" na kojem sprovode istragu.
Tribunal je potvrdio kaznu zameniku komandanta Hrvatskog veća odbrane (HVO) Milivoju Petkoviću (68), koji je prvostepeno bio osuđen na 20 godina zatvora.
Kazna od 16 godina zatvora potvrđena je komandantu Vojne policije HVO Valentinu Ćoriću (61).
Predsedniku komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislav Pušić (65), potvrđena je kazna od 10 godina, koju je on već odslužio i nije bio prisutan u sudnici.
Trećeoptuženi Praljak (72) je u sudnici popio otrov pošto mu je Tribunal potvrdio prvostepenu kaznu od 20 godina zatvora.
On je, pre toga, rekao da "s prezirom odbacuje presudu i da Slobodan Praljak nije ratni zločinac".
Izricanje presude zatim je bilo prekinuto, a Praljak je izveden radi ukazivanja pomoći.
Do tog trenutka, Tribunal je Jadranku Prliću (58), ratnom premijeru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna, potvrdio zatvorsku kaznu od 25 godina.
Ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću (62) i načelniku Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Praljku izrečene su pravosnažne kazne od 20 godina zatvora.
Tribunal je potvrdio i nalaz iz prvostepene presude da je u udruženom zločinačkom poduhvatu progona bosanskih Muslimana, zajedno sa osuđenima, učestvovao deo političkog i vojnog vođstva Hrvatske i tadašnji predsednik Franjo Tuđman, bivši ministar obrane Gojko Šušak i bivši načelnik glavnog stožera hrvatske vojske general Janko Bobetko.
Mediji su kao posebnu vest preneli zaključak Žalbenog veća da rušenje Starog mosta u Mostaru nije zločin, odnosno da cilj rušenja tog mosta nije bio da teroriše civile.
Navedeno je da je Stari most bio vojni cilj, kako bi se prekinulo snabdevanje Armije BiH.
Odbacujući žalbe osuđenih, apelaciono veće Tribunala potvrdilo je da je cilj tog zločinačkog udruženja bilo "ujedinjenje hrvatskog naroda" u granicama Banovine iz 1939, što je bilo utvrđeno prvostepenom presudom.
Pravosnažnom presudom potvrđeno je da je Hrvatska, preko HVO, sprovodila "okupaciju" osam opština u BiH.
